ACA_8347_resize
Nedeljković, koji je i sam potomak solunca, a i priča grčki, što je bio jedan od uslova,  kaže da mu je pripala ogromna čast da postane pomoćnik legendarnog deda Đorđa Mihailovića, koji već 55 godina sa nesmanjenim žarom i strahopoštovanjem pripoveda priče o legendarnim bitkama srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.
predrag nedeljkovic

Predrag Nedeljković

-Neverovatna je čast što sam baš ja dobio tu dužnost. Koliko je veliki broj posetilaca svedoči i podatak da samo u toku jednog dana, Srpsko vojničko groblje poseti više posetilaca nego engleska, francuska i italijansko vojničko groblje za godinu dana. Samo danas smo imali 12 autobusa sa posetiocima i dolazi ih još do kraja dana”, kaže Predrag i dodaje da i danas, nakon toliko godina svakoga dana od deda Đorđa čuje po neku priču za koju nije znao.
Deda Đorđa smo zatekli okruženog velikom grupom posetilaca. Naslonjen obema rukama na štap, gotovo jedva stojeći na nogama, deda Đorđe pripoveda neumorno kroz kakvu su golgotu srpski ratnici prošli kako bi povratili svoja ognjišta od zavojevača.
-Samo su srpski vojnici, od sve savezničke vojske, preživeli golgotu. Samo su srpski ratnici osim od kuršuma, umirali od gladi, od iscrpljenosti, od hladnoće. Ni jedan Englez ili Francuz nije umro od gladi. Zato su zauvek ušli u legendu, zbog neverovatne hrabrosti koju su ispoljili i neverovatne ljubavi prema majci Srbiji-priča deda Đorđe za Pirotske vesti
-Treća sam generacija čuvara vojničkog groblja u Solunu. Pre mene, taj posao je radio moj deda Savo, koji je bio prvi čuvar groblja, a bio je i dobrovoljac. Nakon njega taj posao je nastavio da radi moj otac Đuro i nakon njega ja, već 55 godina. Ta tradicija se prenosi sa generacije na generaciju na muškog potomka, međutim, ja imam ćerku, ali i ona je rodila ćerke, a ne sina, a ovaj posao mora da radi muškarac, tako da sam dobio naslednika Predraga koji je dobar i siguran sam da će se dobro brinuti nakon mene”, priča deda Đorđe.
cuvar groblja na Zejtinliku osamdesetdvogodisnji Djordje Mihailovic