Muzej “Ponišavlja”: šalom iz Pirota

Etnolog Saška Sokolov i istoričar Mila Panajotović, iz Muzeja “Ponišavlje”, nedavno su objavile knjigu Šalom iz Pirota”, svojevrsno svedočanstvo o tragičnopj sudbini pirotskih Jevreja, kojih od pogroma bugarskih okupacionih vlasti u noći između 12. i 13. marta 1943. godine u našem gradi više nema!

saska i mila2

Istraživanje  je pomoglo nadležno ministarstvo, a obavljeno je po muzejima i arhivima  u Sofiji, Nišu i Beogradu. Uz činjenice o stradaju Davidovog naroda, pomenuti stručnjaci su došli i do saznanja da su , istorijski posmatrano, Jevreji bili  i te kakao zaslužni da Pirot od jedne kasabe i srpske provincije, početkom dvadesetog veka, polako, ali sigurno postaje jedna evropska, višenacionalna varoš.

spomenik

Drugim rečima, Jevreji su bili prvi koji su na obale Nišave donosili i predstavljali novitete u građevinarstvu,  kulturi stanovanja i življenja, odevanja, tehnologiji prerade sira, a pomenute novotarije koje su ovde sa rezervom prihvatane, donosili su od svojih rođaka iz everopskih gradova i Grčke.

jevrejska

Prvi pisani tragovi ukazuju da su Jevreji ovde živeli još 1596 godine u doba velikog otomanskig cartva koje je ovde dominiralo vekovima.Jevreji su vekovima bili integrisani u ovdašnje društvo, ali su  čuvali svoje običaje, veru, osobenosti, kulturu uopšte. Prema popisu iz 1879 godine, Pirot  koji je mahom bio u Pazaru imao je oko 8000 duša, a među njima i 360 Jevreja-kažu autorke pomenutog istraživanja. Tijabara je u to vreme bila obična baruština.

paropbrod

Nama koji živimo na početku trežeg milenijuma, malo je poznato, da su kuće u Pirotu počele da se krteče tek početkom 20. veka i tu “novotariju” su doneli upravo jevreji. Oni su značajno uticali i na arhitekturu o čemu govori činjenica da pojedine njihove kuće koje su ostale čitave posle ratova i pogroma, i dan danas izgledaju evropski. Doneli su i evropsku modu i stil odevanja koji danas poznajemo, ali postoje i pisani tragovi o tome, da su naši majstori, prerađivači mleka, tajne spravljanja kačkakavlčja, naučili upravo od Jevreja iz Soluna.  Bilo kako,  imali su ogroman uticaj i zasluge za razvog grada-zaključuju Sokolova i Panajotović.

odbor za docek

Inače, Jevreji su te 1943. marta meseca  deportovani do luke Lom u Bugarskoj, a odatle parobrodom “Karađorđe” ,  Dunavom uzvodno do logora  nacističke Nemačke, odakle se niko nije vratio. Bilo je 178 muškarace, žena, dece i staraca.Njihovu imovinu su opljačkale ili na licitacijama  rasprodaje bugarske okupacione vlasti. Živeli su u svojoj mahali, koja se danas naziva Jevrejskom ulicom, koja je pre nekoliko godina dobila i spomenik u vidu slomljene Davidove zvezde.


1 Komentar

  1. 99

    15.07.2016. at 14:41

    Brodom “karadjordje”,bas tipicno ime za bugarski brod.

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar