Brana obuzdala bujice
Zemljana brana na Zavojskom jezeru, u srcu Stare planine, kojom su u nedavnim poplavama obuzdane teške bujične vode plahovite Visočice, koja nastaje od potoka na zapadnoj strani planine, još jednom je zaustavila veliki poplavni talas, koji bi se sručio nizvodno ka selima Temska, Staničenje, a zatim Nišavom do Niša.
Prevashodna funkcija ovog impozantnog objekta i akumulacije je proizvodnja struje. Zaustavljanje poplavnih talasa je, kako su to svojevremeno definisali stručnjaci, „prihvatanje bujičnih voda“ u akumulaciju dubine 86 metara, dužine 18 kilometara i na pojedinim mestima širine i do kilometar.
Izgradnja brane Zavoj, akumulacije i hidrocentrale u desetak kilometara udaljenom selu Berilovac, počela je 1983. godine, a ogroman posao, koji je podrazumevao i kopanje dva tunela ukupne dužine 12 kilometara, završen je sedam godina kasnije.
Svi poslovi odvijali su se pod budnim okom Sretena Mioševića, građevinskog inženjera, koji je bio nadzorni organ, zadužen za kontrolu rada, materijala, kvaliteta, rokove…
– Brana je u osnovi široka tačno 300 metara, dugačka je 262, a visoka 86 metara. U nju je ugrađeno preko 1,5 miliona kubika kamena, gline i filterskog materijala. Zapremina je 170 miliona kubika vode koja se sakuplja na prostoru od preko 494 kvadratnih kilometara slivnog područja – rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, na njoj je radilo više hiljada radnika iz beogradskih kompanija „Hidrotehnika“, „Geosonda“ i druge u ono vreme moćne firme. Ovo je jedna od prvih takozvanih zemljanih brana.
– Četiri godine je u kanjonu Visočice danonoćno brujala teška mehanizacija, a u jednom momentu su nastali veliki problemi koji su se prelomili preko mojih leđa. Dogodilo se da je urađen pogrešan proračun i telo brane je u osi nasipanjem počelo da se pomera za jedan metar ka spolja. Zaustavio sam sve radove, i naložio da se skine deset metara nasipa. Izbacili su me iz firme, a zatim i iz partije, ali nisam popustio. Digla se velika prašina, ali struka je bila na mojoj strani, pa su me ubrzo nakon ovoga vratili na posao – prisetio se Milošević tih dana, odnosno vlastite profesionalne drame.
NEMA PRELIVANjA
AKUMULACIJA je napravljena tako da je jednostavno nemoguće da se prelije. Na dnu su dva tunela, kojim se kontrolišu viškovi, kao i jedan kojim se voda, kroz srce planine, odvodi do agregata u selu Berilovac, gde se proizvodi 80 megavata struje. Četvrto obezbeđenje je preliv kojim se takođe kontroliše nivo jezera. Ideju za izgradnju jezera na ovom mestu, mudri neimari su dobili posle klizišta 1963. godine, kada je Visočica zaustavljena, a pod vodom se našlo nekoliko sela, među kojima i Zavoj. Dovitljivi neimari su ovaj udarac prirode pretvorili u vlastiti uspeh.
Izvor: Novosti
