Zaduživanje i kupovina skupih, bespotrebnih stvari pokazuje stepen finansijske pismenosti građana

Svakodnevne navike trošenja odnosno ponašanje i odnos prema novcu pokazuju da je finansijska pismenost na ovom prostoru izuzetno slaba. Zaduživanje kod banaka, kupovina skupih automobila, nekretnina pa i skupe garderobe na kredit, kod većine stanovništva nije u skladu sa njihovim platežnim mogućnostima. Svest o investiranju  i mogućnostima da se zaradi kroz pametno ulaganje novca još uvek nije razvijena.

Za većinu građana pametno ulaganje je štednja kod banaka, štednja u evrima i kupovina nekretnina. Poznati pirotski investitor, Milan Banićević kaže da upravo ovakvi i slični potezi pokazuju stepen finansijske pismenosti naših građana.  „Finansijska pismenost našeg stanovništva se svodi na to da je zaista odlična ideja  uzeti kredit od par hiljada evra kako bi sebi priuštili jedan godišnji odmor. Ne kažem da ljudi ne bi trebalo sebi da priušte godišnji odmor jer to je danas prekopotrebno ali po meni to ne bi trebalo da bude pritisak na porodični budžet niti zaduživanje već upravo to – odmor“ – kaže Banićević.

Kupovina automobila, krediti, investiranje u nekretnine za koje realno građani nemaju potrebe niti je njihova platežna moć u skladu s tim su gotovo svakodnevna pojva. Građani su skloni da kupuju automobile koje realno sebi ne mogu da priušte. Pored cene takvih  automobila zanemaruju se i troškovi održavanja, amortizacije i ostali nepredviđeni troškovi koji značajno prevazilaze njihove mesečne prihode pa s epostavlja pitanje zbog čega ljudi imaju takav odnos prema novcu i zbog čega kupuju stvari koje su daleko od njihove realnosti.

On podseća i na činjenicu da u srpskim bankama ima 16 milijardi evra oročene štednje. „To je po  meni poražavajuće. Prinos na oročenu štednju je maksimalno 2% godišnje što usklađeno sa inflacijom znači da ste bili u minusu 14 % u odnosnu naprethodnu godinu.  Primera radi, da je neko ko je  1.000 evra oročio u banci,  preko bilo koje brokerske kuće  uložio u bezanski indeks S&P 500 u periodu od dve godine imao bi povrat od 44,25%, prevedeno u evrima 442,5 evra.

„U poslednjih deset godina povrat berzanskog indeksa S&P 500 je 15,6% godišnje.  Ovaj indeks u svom sastavu ima 500 najjačih komapnija koje su izlistane na američkoj berzi.  Kupovinom ovog indeksa građani praktično investiraju u svih 500 kompanija zajedno što praktično znači da je gubitak na duži period nemoguć. Ovakav vid investiranja se u svetu naziva pasivnim investiranjem odnosno investiranjem koje ne zahteva nikakv angažman od čoveka koji investira. Zato je moj savet da umesto kupovine skupih automobila, nekretnina koje nemaju dobar prinos na duži period i ostalih bespotrebnih ulaganja, uložite novac na ovakav način“.

Finansijsko opismenjavanje građana je dugotrajan proces. Stare naavike se jako teško menjaju uprkos dostupnosti literature i informacija. Strah od nepoznatog i nemogućnost da se napravi razlika između opipljivog i apstraktnog dovodi  do toga da se u većini slučajeva građani drže dalje od investiranja na berzi i da se gotov novac čuva u „slamaricama“.

U razvijenim zemljama investiranje je stvar opšte kulture, poručuje investitor, Milan Banićević.