Uzmi račun i pobedi sivu ekonomiju
U cilju suzbijanja sive ekonomije Vlada Srbije je u saradnji sa NALED-om pokrenula anagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“, kako bi motivisala građane da se zainteresuju za temu sive ekonomije i da se aktivno uključe u njeno suzbijanje tako što će uzimati fiskalne račune prilikom svake kupovine. Pravo na učešće u Nagradnoj igri imaju sva punoletna lica sa prebivalištem ili boravištem na teritoriji Republike Srbije koja fiskalni račun sa QR kodom, izdat na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, bez obzira na datum, pošalju putem mobilne aplikacije „Uzmi račun i pobedi” koja je dostupna u Google Play i Apple prodavnicama. Fiskalni račun nije ograničen u pogledu minimalne vrednosti. Prvo izvlačenje je 28. januara a nagrade su jednoiposoban i dvosoban stan u Beogradu.
Trgovci u pirotskim prodavnicama kažu da građani u poslednje vreme redovno uzimaju fiskalne račune kako bi učestvovali u nagradnoj igri koju je pokrenula Vlada Repulike Srbije u cilju suzbijanja sive ekonomije. U skladu sa nazivom nagradne igre pobedu želi svako ko uzme fiskalni račun. Onaj ko ne pobedi u izvlačenju pobeđuje sivu ekonomiju koja ni u jednoj zemlji nije u potpunosti iskorenjena. U najuspešnijim državama obim poslovanja u sivoj zoni kreće se oko iznosa od 7% bruto domaćeg proizvoda dok u zemljama u razvoju kroz neformalne aktivnosti obrne se između 20 i 30% BDP-a pa i više.
Siva ekonomija je svaka ekonomska aktivnost koja se obavlja na način da se izbegne zakon, oporezivanje i nadzor države, u cilju sticanja koristi za sebe, a na štetu države, odgovorne privrede i građana. To su sve aktivnosti poput neprijavljivanja prihoda odnosno izbegavanje plaćanja poreza i neporeskih nameta kako bi se uvećala zarada. U sivoj ekonomiji posluju firme koje su registrovane, ali nalaze prilike da izbegnu obaveze prema državi na nedozvoljene načine – isplaćivanjem dela zarada „na ruke“, neprijavljivanjem dela ili svih radnika, neizdavanjem računa i dr.
Ekstremnija forma sive ekonomije jeste crna ekonomija u kojoj posluju potpuno neregistrovani subjekti. Takve „firme“ proizvode robu ili pružaju usluge u neprijavljenim objektima i radnjama i robu plasiraju nelegalnim putem bez prateće dokumentacije i izdavanja računa. Crna ekonomija sinonim je za prekogranični šverc putem kojeg roba ulazi u zemlju bez plaćanja carine i najčešće se može povezati sa organizovanim kriminalom.
Na saj pojavu i rast sive ekonomije najviše utiču nepovoljni uslovi za poslovanje, pre svega visok nivo poreskih zahvatanja, komplikovana birokratija i smanjenje raspoloživog kapitala na tržištu usled ekonomskih kriza.
Zbog činjenice da se u sivoj zoni obrće veliki novac i da neformalno zaposleni građani ipak ostvaruju prihode siva ekonomija se prećutno toleriše jer rešava deo socijalnih problema. Međutim, dugoročno siva ekonomija šteti ljudima koji u njoj rade jer su zakinuti za brojna prava, a država i društvo zbog manjka prihoda gube novac koji može da bude uložen u postizanje održivog razvoja.
