Uskršnje liturgije u pirotskim hramovima

16. April 2014.

U crkvi “Uspenije presvete Bogorodice” u Tijabari, na Veliki petak, u 16 sati počinje služba i iznošenje plaštanice, dok je u crkvi ” Rodjenja Hristovog” u Pazaru početak služenja zakazan za sat ranije – u 15 sati. U nedelju, na sam dan Uskrsa, u obe gradske crkve, jutarnja Uskršnja liturgija počinje u 6 sati.

VASKRS ili HRIŠĆANSKA PASHA je najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva.

Dakle, Vaskrs je vrhunac hrišćanske Crkvene godine, praznik nad praznicima, jer na taj veliki dan ispunilo se očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Sv. Jovana Krstitelja. Vaskrs se zove i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je Hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život. Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se Hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan Crkva peva: “Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu.”

Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Običaj je da se na Veliki petak (ili na Veliki četvrtak) uoči Vaskrsa farbaju kokošja jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana – i ono se naziva čuvarkuća.
Danas se jaja ne farbaju samo u crvenu boju; postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja.

tekst SPC

foto-ilustracija Aleksandar Ćirić