Uskršnje liturgije u pirotskim hramovima
U crkvi “Uspenije presvete Bogorodice” u Tijabari, na Veliki petak, u 16 sati počinje služba i iznošenje plaštanice, dok je u crkvi ” Rodjenja Hristovog” u Pazaru početak služenja zakazan za sat ranije – u 15 sati. U nedelju, na sam dan Uskrsa, u obe gradske crkve, jutarnja Uskršnja liturgija počinje u 6 sati.
VASKRS ili HRIŠĆANSKA PASHA je najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva.
Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Običaj je da se na Veliki petak (ili na Veliki četvrtak) uoči Vaskrsa farbaju kokošja jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana – i ono se naziva čuvarkuća.
Danas se jaja ne farbaju samo u crvenu boju; postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja.
tekst SPC
foto-ilustracija Aleksandar Ćirić
