Reportaža

Tigrovo naselje ko Vembli

Piroćanci su prvi uspešno kopirali engelesku stanogradnju. Naselje, po ugledu na londonski kvart, sagrađeno uz brojne probleme.

PEDANTNI hroničari su pribeležili da su kuće u pirotskom kraju, počele da se kreče tek nakon oslobođenja od Turaka, krajem 19. veka. Ta činjenica međutim, nimalo nije smetala ovdašnjim neimarima, koji su šest-sedam decenija kasnije, uspešno kopirali englesku stanogradnju, tačnije izgradnju savremnenih industrijskih naselja, kakva postoje u londonskom kvartu Vembliju, poznatijem po istoimenom stadionu.

Tako je već početkom šezdesetih prošlog veka, na desnoj obali Nišave, u Tijabarskom delu grada, na zemljištu koje je obilovalo trskom i barama, niklo jedno od najlepših naselja u ondašnjoj SFRJ. Reč je o starom Tigrovom naselju, koje su posle kopirali u mnogim industrijskim centrima i većim gradovima tadašnje države.

srb-pirot,-jedan-od-prvih-n_620x0Racionalnost Engleza uspešno je primenjena i na jugu Srbije 1964. godine, kada je za vrlo kratko vreme i sa neuporedivo manjim troškovima, podignuto 880 stanova za “Tigrove” radnike. Borivoje Kostić jedan od istraživača ovog kraja, navodi malo poznate detalje, koji nisu znani ni mnogim stanarima pirotskog Vemblija, naročito mlađim generacijama.

– Jedan od projektanata starog Tigrovog naselja bio je arhitekta Dragoljub Aleksić, a u posao su bili uključeni i tadašnji direktor pirotske gumare Radmilo Marinković. Ideja da se kopira engleska stanogradnja rodila se posle jedne posete ovdašnjih poslovnih ljudi Londonu.

Glavni projekat je uradio poznati beogradski i jugoslovenski arhitekta Mihajlo Mitrović. Posle silnih problema sa odvodnjavanjem čitavog kraja, odlučili su da umesto velikih zgrada podignu kuće u nizovima, koje će imati zajedničke zidove, čime je cena izgradnje prepolovljena – kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, “Tigrovci” su tada formirali stambenu zadrugu, sami proizvodili punu ciglu i kreč i sami radili, što je takođe uticalo na cenu. 

Za razliku od ostalih naselja koja su tada nicala po rubnim delovima grada, koja su obilovala tesnim sokacima i uličicama “na lakat”, ovde su projektovane široke ulice sa trotoarima, a svaka kuća je imala prednji i zadnji izlaz, odnosno ulaz, ali i leje sa cvećem.

Umesto klasičnih betonskih ili metalnih ograda, podignuta je živica, tako da su ideje Engleza u potpunosti zaživele. To je bio neviđen novitet za ono vreme – navodi Kostić, koji dodaje da su tadašnji neimari imali puno problema sa lokalnim vlastima oko papirologije i raznih dozvola.

Izvor Večernje novosti

Slične vesti

Jedan komentar

  1. Odlican tekst, svaka cast na ideji. Kada prosetam Kejom uvek odgledam i prelepe kuce Tigrovog naselja. Steta sto nema vise takvih urbanistickih celina. Negativan primer je naselje Barje, koje je moglo isto biti lepo da je neko angazovao kvalitetnog arhitektu.
    Ali da ne bi sve bilo kao u bajci pobrinuli su se pirocanci, pa su u Tigrovom naselju poceli da dizu supe, garaze, tkz. susine, letnje kujne, vrsili razne prepavke na objektima i slicno. To je u normanlim zemljama nezamislivo. Spoljasnost objekta se ne sme narusavati, a unutra svako ima pravo da cini sta hoce. Kako god, Staro Tigrovo naselje je najlepsa urbanisticka celina u Pirotu, a blizina Keja predstavlja dodatni kvalitet.

Leave a Reply

Back to top button