Gradska hronika

Politika:Šta će biti sa pirotskim tekstilcima

Izvor Politika

Nekadašnja slovenačka čuvena modna kuća „Mura” sve je bliža stečaju. Ta vest, međutim, za nas ne bi ništa značila da s tom firmom u ekonomsko-finansijski slom ne ide i pirotski „Prvi maj”. Drugim rečima, naša industrija odeće iz Srbije htela to ili ne ulazi u stečajnu masu „Mure”.

ACA_8773_resize

To će, po svemu sudeći, biti još jedan tužni epilog naše iznuđene i ishitrene privatizacije.

Englesko-slovenačka „AHA grupa”, u čijem sastavu je poslovala i „Mura”, kupila je u septembru 2012. godine za 2,1 milion evra tri proizvodne hale „Prvog maja”. Nove gazde su preuzele obavezu da u naredne tri godine investiraju oko 11 miliona evra i zaposle 1.328 radnika. I to radnika koji su radili u „Prvom maju”. Država im je za uzvrat odobrila subvencije od 6,6 miliona evra, odnosno 5.000 evra po radniku. Država je, istina, uzela garanciju od kupca u istom odnosu, 6,6 miliona evra, s rokom važenja do kraja 2016. Mnogo je, naravno, posle svega, pitanja o toj privatizaciji. Prvo, svakako, da li je moguće doći do tih para nazad.

Mnogo je, međutim, važnije da li država Srbija, koja je do guše u sve ovo upletena, može nešto da učini ne bi li zaštitila svoj i interes tih radnika „Prvog maja”, koji, sudeći po televizijskim izjavama, pojma nemaju šta im se dešava „na nivou grupe”? Koje korake država može da preduzme? Da poništi privatizaciju i „Prvi maj” po drugi put vrati pod svoje skute? Ili da sve pusti da ide kako ide, možda će se iz budućeg stečaja pojaviti neko ko će znati da radnike „Prvog maja” i zaposli?

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da država, ako ne raskine ugovor o privatizaciji, jedino može da stane u red sa ostalim poveriocima i da čeka. Od slovenačkog zakona o stečaju zavisi u kom naplatnom redu će se naći i u kom procentu će namiri deponovanu garanciju. Opšte je poznato da su, kada preduzeće ode u stečaj, potraživanja obično veća od imovine, tako da je pitanje u kom iznosu će i da li će uopšte moći država da se naplati.

– Mnogo je veća šteta što ta fabrika, koja puno znači za pirotski kraj, neće više raditi i radnici će biti prepušteni sami sebi, jer sa stečajem svi gube posao – kaže Savić.

On smatra da je propust pri privatizaciji i dodeli subvencija sigurno napravljen, jer su ljudi u Ministarstvu privrede i finansija, kao i u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (Siepa), morali da znaju kome prodaju imovinu „Prvog maja” i kome dodeljuju subvencije.

– Slovenija je uređena zemlja, koja funkcioniše prema pravilima Evropske unije. „Mura” je kao i sve ostale firme listirana na berzi, gde su mogli dobiti sve tačne informacije o kupcu. Ministarstvo i Siepa su tim putem mogli bolje da se informišu, ali nekim ljudima je odgovaralo da se radi kako se radilo. I „Prvi maj” nije usamljen slučaj. Tako se radilo i sa „Jumkom” iz Vranja i mnogim drugim preduzećima – navodi Savić.

prvi maj pirot

U Siepi kažu da nikakvih propusta pri dodeli subvencija nije bilo. Međutim iz elektronske prepiske između tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Siepe, koja je vođena u januaru 2012. godine (a u javnost procurila prošle jeseni) vidi se kakav je odnos „Mura” imala prema ovom poslu.

Na njenu prijavu za dodelu subvencija za nova radna mesta postojale su primedbe, od toga koliko će radnika zadržati do toga koliko će investirati. Osnovna zamerka je bila to što su „podaci o investitoru (’Mura’ i partneri) šturi i što se nisu videli bilansi poslovanja”.

„Članstvo u AHA grupi (iza koje bi navodno trebalo da stoji Hugo Bos) spominje se često bez naznaka o kome se zapravo radi i o njihovim referencama u tekstilnom sektoru. U samoj prijavi ne stoji ni u jednom trenutku ime partnera koji podržavaju projekat, a na koje se pozivaju, dok se u jednoj rečenici pominje da šiju za ’Hugo Bos’ i još nekoliko brendova. Evidentno je da nemaju interes da u Pirotu šiju za sopstveni brend, već da nastave sa doradnim poslovima”, piše u elektronskoj komunikaciji između SIEPE i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Ugovor o prodaji je ipak zaključen uz subvencije.

Od Aleksandra Ljubića, bivšeg državnog sekretara tog ministarstva i člana Siepine komisije za dodelu subvencija pokušali smo da saznamo na osnovu kojih kriterijuma je „Mura” dobila 5.000 evra po novom radnom mestu i da li su proveravani njeni bilansi. Zatekli smo ga na godišnjem odmoru i nije bio u prilici da govori, a u Siepi su nam odgovorili: „Ovo pitanje smatramo krajnje tendencioznim i zlonamernim, te na njega nećemo odgovarati”.

Zanimljivo je da se „Mura” za subvencije prijavila u januaru 2012. Prema podacima Agencije za privatizaciju licitacija za prodaju imovine „Prvog maja” objavljena je tek 20. jula iste godine. Početna cena je bila 4,1 miliona evra. Nije bilo zainteresovanih kupaca. „Mura” se odazvala tek na drugi javni poziv 17. avgusta i kao jedini ponuđač kupila deo imovine po početnoj ceni od 2,1 miliona evra.

Pre ove privatizacije u toj konfekciji radilo je 1.500 radnika. Nakon prodaje dela imovine englesko-slovenačkom investitoru, od ukupnog broja zaposlenih 840 je ostalo u staroj firmi, koja je nastavila da postoji, jer su pogoni Trikotaže i maloprodajni objekti ostali neprodati. Ta firma je u restrukturiranju. Oko 550 radnika prešlo je u novoformiranu kompaniju „AHA Mura Prvi maj”.

Tekstilna fabrika u Pirotu prvi put je privatizovana 2006. kada ju je za 1,75 miliona evra kupio domaći biznismen Đorđije Nicović. Agencija za privatizaciju je 2010. raskinula ugovor o prodaji, jer kupac nije uložio 2,8 miliona evra u ugovorenom roku.

Marijana Avakumović

Izvor Politika

fotografije Aleksandar Ćirić

Slične vesti

Leave a Reply

Back to top button