Rekonstruiše se bazen u Zvonačkoj banji

U živopisnoj klisuri reke Jerme nadomak Pirota, Babušnice, Dimitrovgrada, nekada najposećenija i najatraktivnija turistička lokacija jugoistočne Srbije, Zvonačka banja, ovih dana počela je ponovo da živi. Vlasnik urušenog hotelskog kompleksa Jovča Golubov počeo je sa uređenjem bazena u podnožju nekadašnjeg Hotela “Mir”.

Novi vlasnik ovog kompleksa Jovča Golubov, ove godine je krenuo sa prvom ozbiljnom rekonstrukcijom nakon kupovine, što vraća nadu da će ovaj kraj ponovo oživeti. Ove godine planirano je da se rekonstruišu spoljašni bazeni, dok će rekonstrukcija hotela, najverovatnije početi naredne godine. Završetak radova na uređenju bazena očekuje se do kraja juna, pa će rekonstruisani bazen prve kupače primiti u prvim vrelim julskim danima.

-Uveliko su u toku radovi na potpunoj rekonstrukciji bazena. Postaviće se najsavremeniji materijali kojima će se obložiti bazen, biće puno novih sadržaja, dečjih tobogana i mnogih drugih noviteta, da ne otkrivamo sve. Još uvek se ne zna tačno kada će početi sezona jer sve zavisi od majstora koji rade, ali će s obzirom na kompleksnost radova sezona verovatno malo kasnije početi-kaže Golubov za Pirotske vesti.

Zvonačka banja, smeštena na 680m nadmorske visine, sa izvorom pitke, lekovite mineralne vode čija temperatura iznosi 28°C, Zvonačka Banja je bila lečilište još u doba Rimljana, o čemu svedoče i pronadjeni ostaci rimskih termi. Prvi bazen, koji je akumulirao toplu vodu, iskopan je 1903. Tu su žene topile svoje kudelje, a oni koji su bolovali od reume i išijasa potapali noge. Desetak godina kasnije je izgrađen sabirni rezervoar za vodu, a od njega je do bazena sproveden odvodni kanal dužine 50 m. Izgradnja prvih objekata je započela tek 1927. godine.

Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983. , a sa radom je počeo tek 1987.  Hotel je gradjen sa kaskadama, na izrazito brdovitom terenu, po uzoru na poznati hotel “Srebrna krila” na Floridi. Lekovita banjska voda veoma blagotvorno deluje na nervni sistem, pa je bila pravi raj za sve one koji boluju od takozvanih menadžerskih bolesti, izazvanih svakodnevnim stresom. U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao jedan zatvoreni i dva otvorena bazena sa banjskom vodom za koju se, na osnovu njenih osobina, pretpostavlja da izvire na nekih 600 m dubine.

Hotel ne radi od 2007. godine. Veliki broj meštana okolnih sela radio je u hotelu ili se izdržavao od trgovine i izdavanja vikendica. Sela koja gravitiraju ka Zvonačkoj banji polako odumiru, jer je taj hotel bio jedini razlog za mlade ljude da ostanu da žive u  tom kraju.

Put do Zvonačke banje je tokom proleća delimično rehabilitovan, ali što je najvažnije sanirane su sve udarne rupe. Opasnost i dalje predstavljaju brojni odroni, naročito odroni blizu Manastira Sv. Jovana Bogoslova u Poganovu.

Boravak u Zvonačkoj banji svakako obogaćuju izleti i obilasci nekih od šest srednjovekovnih manastira, u bližoj ili daljoj okolini, poseta živopisnoj klisuri reke Jerme i pećini Vatrena dupka (podzemni hodnici dugi više od 4km) ili odlazak na pecanje.

Spretniji i sa boljom fizičkom kondicijom mogu poći na planinarenje ili lov, po Vlaškoj (1443 m) i Staroj planini (2170 m) ili se popeti do masiva vidikovca Asanovo kale (1032 m) ili do Slonovog izvora, planinskog vrela, za čiju se vodu veruje da poboljšava vid.

Ovde je moguća još jedna korisna razonoda – sakupljanje lekovitog bilja za čajeve, jer po ovdašnjim šumskim proplancima ima biljnih vrsta, retkih, ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

Tekst i fotografije Aleksandar Ćirić