Predstavljena knjiga “Apsint sa Lotrekom”, neodoljivo putovanje kroz svet umetnosti, istorije i inspiracije
Književnica, novinarka i univerzitetski profesor na Fakultetu političkih nauka, Sanja Domazet, predstavila je knjigu “Apsint sa Lotrekom”, putopisni nastavak knjige “Na kafi kod Šekspira” koja je osvojila prestižno priznanje “Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2022. Godini. U ovoj knjizi, autorka nas vodi kroz domove i okruženja slavnih umetnika i neobičnih ličnosti poput Save Šumanovića, Kafke, Fride Kalo, kao i mesta poput Hemingvejeve kuće na Kubi, Dalijevog muzeja, Markesovog prolaznog boravišta i Lotrekovih nedovoljno poznatih domova. 
“Apsint sa Lotrekom” je neodoljivo putovanje kroz svet umetnosti, istorije i inspiracije. Autorka Sanja Domazet kaže da je nastavak knjige “Na kafi kod Šekspira” nastao kao proizvod želje čitalaca i izdavača a na osnovu njenog iskustva. “Knjiga nije fikcija, ovo je zbilja deo mog iskustva. To su putopisi o kućama različitih ljudi, umetnika naučnika koje sam ja posećivala. Tu ima i naših ljudi, na primer Sava Šumanović, njegova božanstvena kuća u Šidu i ta velika galerija koja je ostala iza njega, njegova majka je kompletan njegov opus koji je ostao donirala gradu. Tu je kuća Mileve Marić Ajnštajn u Novom Sadu u Kisačkoj gde je i Ajnštajn dolazio, tu je pored crkve gde su oni krstili oba sina” – kaže Sanja Domazet.
U drugoj knjizi “Apsint sa Lotrekom” ispričana je priča o Lotreku, koji je bio iz čuvene aristokratske porodice a koji je prema rečima autorke, stanovao po iznajmljenim stanovima i vrlo često po javnim kućama u Parizu, iako je imao zamkove. Tu je i priča o Nabokovljevoj kući u Rusiji, koju je on jedino smatrao svojim pravim domom iako je živeo po čitavom svetu.
“Prolazeći kroz sve te kuće, kroz sve te sobe, hodajući kroz njihove živote, preturajući po njihovim sećanjima, predmetima, pismima, ne zadirući u one oblasti u koje ne treba ulaziti jer postoje vrata koja se ne otvaraju, ali otvarajući neke intimne podatke koji treba da se podele sa drugima, dobili smo ovakve eseje” – ističe autorka Sanja domazet.
Ona u knjizi piše o Lotreku ne samo kao o grandioznom slikaru nego i kuvaru. “Interseantni su njegovi recepti, njegove gozbe gde je on dozvoljavao da se pije sve osim vode. Da bi sprečio prijatelje da piju vodu kod njega on je u svaki bokal sa vodom stavljao zlatne ribice. Stalno su nazdravljali a dezerti su bili njegove slike, kad je najavljivao dezert obično je sklanjao jedan veo i pokazivao novo platno koje je završio tih dana” – kaže autorka. 
Ova knjiga opovrgava ideju da se u sadšnjem vremenu sve može pronaći na internetu i da lično iskustvo nije važno. “Na interenetu ima svega osim suštine, kako kažu profesori na Oksfordu, tako da je ovo knjiga gde možemo mnogo da saznamo i da saznamo koliko je važan naš lični intimni doživljaj, da ne dozvolimo svetu i životu da nam nameće gotove misli nego da sami gradimo svoje unutrašnje svetove na koje imamo parvo, koji nas obogaćuju i u kojima možemo da uživamo” – ističe autorka knjige “Apsint sa Lotrekom”, Sanja Domazet.
Prema njenim rečima čitalačka publika se mora negovati od malih nogu. Njen utisak je da na Salonu knjige i grafike ima dosta dece i da je to pravi recept za opstanak jezika i kulture. “Pomislila sam da je velika sreća kada mladi čitaoci dolaze jer kada decu dovedemo u kontakt sa knjigama u najranijem uzrastu mi smo bitku dobili. Ako dobijemo nove čitaoce naš jezik nastavlja da postoji , dok postoji jezik, postoji i narod i kultura. Narodi nestaju onda kada se izgubi njihovo pismo. Sada se lektira čita u delovima, ne čitaju se cele knjige, mislim da to nije u redu ali deca moraju da nauče da čitaju, da čitaju jednu priču dnevno, nedeljno, i da kasnije zavole čitanje, literaturu, zavole sebe u literaturi. ako ih to naučimo poklonili smo im jedno iskustvo koje se ne može meriti ni sa jednim dtugim” – ističe književnica Sanja Domazet.
