Povremene nestašice lekova
U poslednje vreme dolazi do povremenih nestašica pojedini preparata zbog poremećaja na tržištu farmaceutskih proizvoda. Pojedini lekovi iz grupe antibiotika koji se često propisuju deficitarni su i ne mogu se preuzeti na recept. Građani su prinuđeni da se vraćaju svom izabranom lekaru kako bi im promenio propisanu terapiju, što stvara dodatne gužve i bespotrebno opterećuje i pacijente i lekare, ili da obilaze privatne apoteke u kojima se takođe mogu preuzeti lekovi na recept, ne bi li pronašli traženi lek. Lekari u Domu zdravlja nemaju na dnevnom nivou listu raspoloživih lekova pa se zbog toga događa da propisuju terapiju koje u apotekama nema. 
Dr Radovan Ilić, direktor Doma zdravlja kaže da je farmaceutsko tržište jako rašireno i da su pored državnih apoteka brojne privatne apoteke preuzele odgovornost snabdevanja lekovima, s obzirom da su za to dobile saglasnost države. “Kada se tome doda elektronski sistem propisivnja lekova putem e- recepata i činjenica da u medicinskim softverima postoje ograničenja za sve one preparate koji nisu predviđeni pravilnikom o lekovima, odnosno, ne idu na tert zdravstvenog osiguranja, zdravstvene ustanove odnosno lekari imaju paletu raspoloživih lekova koje propisuju unoseći sve neophodne podatke o pacijentu i propisanoj terapiji” – objašnjava dr Ilić.
U poslednje vreme dolazi do povremenih nestašica pojedini preparata zbog poremećaja na tržištu farmaceutskih proizvoda. „Mi smo i sami u zdravstvenoj ustanovi od maja meseca bili suočeni sa ovim nestašicama koje su, možda, i veštački bile izazvane zbog nekorektne promene u cenama farmaceutskih proizoda, a vezani smo za dobavljače određenim ugovorima koji se potpisuju na osnovu centralnih javnih nabavki koje sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ne bih voleo da neko pomisli da loptu prebacujem na RFZO, ali u praksi je upravo tako, jer se određene vrste farmaceutskih dobara i pomoćnih sredstava koja se koriste tenderišu na centralnom nivou u Republici Srbiji. Količine i vrste lekova definiše Republički fond i sklapa sporazume sa dobavljačima. Na osnovu tih sporazuma potpisuju se tripartitni ugovori između dobavljača, Republičkog fonda i zdravstvenih ustanova. Vrste i količine lekova zavise isključivo od toga šta je država planirala da obezbedi u okviru redovnog snabdevanja za osigurana lica” – objasnio je direktor Doma zdravlja.
„Što se tiče snabdevanja lekovima na recept, državna apoteka sprovodi tendere za nabavku lekova kojima oni trguju dok je kod privatnih apoteka situacija drugačija i mnogo povoljnija. To je jedan od glavnih razloga što državne apoteke loše posluju. Konkurencija između državnih apoteka i privatnih je nelojalna, jer privatne apoteke imaju slobodu u nabavci svih farmaceutskih proizvoda, dok kod državnih to nije slučaj, kaže dr Ilić
Dr Ilić kaže da je državna apoteka u Pirotu dugi niz godina slovila za jednu od najposlovnijih apoteka na teritoriji Republike Srbije ali je tranzicija, koja traje godinama, uzela danak . “Sada su u situaciji kavoj jesu, imaju probleme u nabavkama o kojima govorim, a to su isti problemi koje imamamo i mi u zdravstvenim ustanovama vezano za nabavku određenih lekova” – kaže Ilić.
Prema rečima direktora Doma zdravlja zbog ovih razloga trpe pacijenti odnosno osiguranci koji su prinuđeni da se zbog nedostatka određenog leka vraćaju izabranim lekarima kako bi im propisivali novu terapiju. Farmaceuti ne mogu da izdaju lekove iz iste grupe već samo one koji su receptom definisani. “Čak i za lekove za koje država garantuje redovno snabdevanje događa se da je u praksi drugačije i da su građini na neki način dovedeni u zabludu .Najčešće su deficitarni oni lekovi koji se nalaze u svakodnevnoj upotrebi” kaže dr Radovan Ilić, direktor Doma zdravlja .
