Poslednji čuvar grobova srpskih ratnika

Starina Đorđe Mihailović(85), poslednji je čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik, kod Soluna  u Grčkoj,  na kome su pohranjeni ostaci 8.000 sprskih junaka, među kojima ima dosta i Piroćanaca,  čije se herojstvo i danas prepričava i izučava na vojnim akademijama širom sveta.

cuvar groblja na Zejtinliku osamdesetdvogodisnji Djordje MihailovicPre Đorđa Mihailovića, srpskog vojničko groblje čuvao je njegov deda, pa otac, pa on. Nepisano je pravilo da, kada jedan čuvar premine ili više ne bude u stanju da brine o groblju, na njegovo mesto dolazi potomak po muškoj liniji iz iste porodice. S obzirom da Đorđe nema muškog potomka, on je verovatno poslednji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku.

zejtinlik panoramaDeda Đorđe o srpskom vojničkom groblju brine već pola veka. Šajkaču ne skida sa glave a priču o herojstvu srpskih ratnika sa nesmanjenim žarom, uprkos godinama, i danas rado govori svim posetiocima ovog groblja.

– Na ovom mestu sahranjeni su ostaci 8.000 srpskih junaka. U kosturnici u unutrašnjosti spomenika počivaju kosti 6.000 ratnika, a oko spomenika nalaze se grobovi još 2.000 vojnika. Odmah pored srpskog groblja, nalazi se i 8.000 grobova francuskih vojnika, 3.000 Italijana, 2.000 Engleza i 400 Rusa. Kao što kažu stihovi Vojislava Ilića Mlađeg, koji su urezani na spomeniku, jedino su srpski vojnici prošli golgotu. Nijedan Francuz, Italijan ili Englez nije umro od gladi, a Srba hiljade i hiljade je umrlo od gladi i iscrpljenosti. Svako groblje ima svog čuvara, a centralno mesto u celom ovom kompleksu zauzima srpsko vojničko groblje, koje ima i najlepši spomenik – kaže deda Đorđe.

spomenici na srpskom vojnickom grobljuPrema njegovim rečima Srpsko vojničko groblje je veoma posećeno.

– Koliko posetilaca dnevno poseti srpsko groblje, toliko ne poseti rusko, englesko i italijansko zajedno za nekoliko godina. Ranije su dolazili sami učesnici Solunskog fronta, ali pošto su svi umrli, sada masovno dolaze njihovi naslednici, ali i ogroman broj turista iz Srbije, ali i iz drugih zemalja – priča Mihailović, koji je poznat i po tome da svakog posetioca nudi domaćom rakijomi dodaje:

– Majka mi je Grkinja. U Grčkoj sam i rođen, a moj deda Savo Mihailović je bio dobrovoljac i prvi čuvar groblja. Njegov sin, a moj otac Đuro bio je čuvar na ovom groblju do 1960. godine. Onda sam ga ja nasledio i već pola veka sam čuvar na groblju. Imam 85 godina ali nemam naslednika po muškoj liniji koji bi nasledio ovu privilegiju i nastavio da čuva srpsko vojničko groblje. Imam ćerku, ali ni ona nema muškog naslednika, već ima dve ćerke, a žensko ipak ne može da brine o groblju jer je potrebno održavati ga, čistiti, biti žandarm i čuvati ga. Na moju veliku žalost, kada jednog dana mene ne bude bilo, neće imati ko da nastavi vekovnu tradiciju čuvara seni srpskih ratnika, čijim su se ratnim podvizima i jurišima na daleko jače neprijatelje čudio i sa strahopoštovanjem odnosio ceo tadašnji svet – pripoveda Đorđe Mihailović.DSC_6145

tekst i fotografije Aleksandar Ćirić

 

3 Komentara

  1. Србољуб

    19.10.2013. at 13:06

    Историја нам је славна ,садашњост је срамна.

    • Pažljivi posmatrač

      23.10.2013. at 07:25

      Mala ispravka: naša PREDSTAVA o prošlosti nas navodi da istoriju svog naroda doživljavamo kao slavnu, a naš DOŽIVLJAJ sadašnjosti nas navodi da se sramimo. Naravno, Srbi nisu izuzetak u ovom pogledu, samo što spadaju u one narode kojima predstave o povesti služe kao putovođe u sadašnjosti, umesto da se vode razboritošću koju nesumnjovo imaju.

    • Goresan

      24.11.2013. at 02:59

      kaže:Preslušao sam emisiju. Tema je bitna, pa je već i to dovljoan razlog da se o njoj toliko malo priča i radi. Nevjerojatne su cijene pogreba u Rijeci, ali ljudi gutaju i gutaju i izgleda da svako sranje može proći. Prije neku godinu je direktorica KD Kozale kupila novu službenu Hondu Accord. Tip koji vodi njihovu klesarsku službu vozi skupog Passata (taj nije službeni koliko znam, ali je indikativno da netko tko radi kao gradski službenik voza limuzinu s top opremom, kožnim sjedalima i ostalim). I sam sam toj direktorici poslao mail u vezi honde i bahatosti. Odgovorila je klasično, kako je auto nabavljen u okviru propisane cijene. Pa hello, jasno da je, samo je pitanje koja to budaletina određuje maximum cijene za službeno vozilo direktora komunalnog društva. Te Honde više nema ispred Kozale. Ne znam što je kasnije bilo s tim. Uglavnom, cijene su apsolutno van zdrave pameti i samo pokazuju koliko su gradu nebitni ljudi koji ovdje žive (i umiru).

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar