Polako, ali sigurno, Tijabarska pijaca se zahuktava
Polako, ali sigurno, uoči predstojeće jeseni Tijabarska pijaca se zahuktava. Ove subote bukvalno nema čega nije bilo, a naroda, što bi se reklo – ko pleve. U zatvorenom prostoru i okolo krcato, pa se “tezge” šire i prema spomeniku pirotskim oslobodiocima.
Pristiglo je i lokalno voće i povrće, a cene su ,kako za koga:prodavcima uvek jeftino, kupcima vazda skupo. Asortiman prebogat, što će reći da su marljivi povrtari i voćari radili i svojski se trudili , i u doba korone.
Kilogram domaćeg paradajza iz okoline grada, mogao se kupiti po ceni od 60 do 100 dinara, dok se roze paradajz još uvek drži na nekih 120 dinara. Paprika od 5 do 10 dinara, a domaćice kažu, da je ove subote je po prvi put viđena i “ajvarka”.
Beli luk od 250 do 400 dinara, crni daleko jeftiniji, ljute papričice od par dinara pa naviše, lubenice oko 40 dinara, dinje su duplo skuplje, ali ima i komada za po 50 dinara.
Sirevi od 400 dinara pa naviše u zavisnosti od toga da li su prevreli, sveži ili kravlji, mešanci, ovčiji…..
Breskve i slično voće su se mogle pazariti po ceni od 120 dinara za dva dio tri dinara. med od 800 dinara pa naviše, rakije preko 500.
Kukuruz šećerac za kuvanje ili pečenje na žaru plaća se 100 dinara za četiri ili pet komaka, šljive za pekmez 60 dinara po kilogramu.Naravno da iskusni pojačni prodavci brinu o svojoj robi, pa su eventualni kupci na jednoj tezgi u pismenog formi zamoljeni “da ne stiskaju” breskve.
Zanatlije su redovne na Tijabarskoj pijaci a među njima ima i kovača koji prodaju razne vrste i veličine sekira, budaka, krampova i slilčnih alatki. Najmanja sekirica je oko 150 dinara, a najveća oko 1.500 dinara…
.
