Pirotski Vembli vapi za majstorima!

Da u pirotskom hramu fudbala više ništa nije kao pre potvrđuju i reči Miroljuba Đorđevića, najboljeg igrača u istoriji Radničkog, čoveka koji je zbog svog umeća u baratanju s loptom zaslužio nadimak Pirotski Krojf.

 

Sudbina brojnih srpskih klubova koji su decenijama važili za oazu zdravog i dobrog fudbala u koju navijači svake druge nedelje hrle u kolonama, sa sve decom na ramenima, po svemu sudeći nije zaobišla ni Pirot!

Da u pirotskom hramu fudbala više ništa nije kao pre potvrđuju i reči Miroljuba Đorđevića, najboljeg igrača u istoriji Radničkog, čoveka koji je zbog svog umeća u baratanju s loptom zaslužio nadimak Pirotski Krojf. Upitali smo ga na poluvremenu (Radnički Pirot – Moravac Orion) da li uživa u utakmici i potezima sina Filipa, standardnog prvotimca pirotskog srpskoligaša sa „sedmicom“ na leđima.
“Baš i ne bih mogao da kažem kako sam uživao, jer igra nije bila na bogzna kakvom nivou. Vreme je takvo kakvo je, Radnički ima mlad i perspektivan tim s kojim bi trebalo imati strpljenja. Verujem da ćemo se najdalje za dve sezone, za početak, vratiti u Prvu ligu, a šta će biti dalje videćemo”, kažeMiroljub Đorđević.

Kako se u Pirotu ne pojavi neko ko će voleti i ulagati u fudbal kao što je nekada radio sada pokojni Dragan Nikolić, prvi čovek nekada moćnog konfekcijskog giganta „Prvi maj“?
“Radnički je klub koji ima duboke korene i koji je kao takav neuništiv. Tačno je da više nemamo nikog sličnog gospodinu Nikoliću, ali grad u ovom trenutku dovoljno pomaže da bi se postigao željeni rezultat. Samo treba dobro i, kao što već rekoh, strpljivo raditi. Veliku nadu u bolje dane uliva nam sjajna generacija omladinaca koja polako i sigurno stasava za prvi tim”.

 

Mrštane imaju gazda Jocu i uveliko grabe ka višem rangu. Da li postoji mogućnost da Radnički angažuje glavnog finansijera sa strane?

“Želim Moravcu sve najbolje, ali mislim da će njihovi uspesi biti kratkog daha. Što se tiče sponzora koji nisu iz našeg grada i takvih pokušaja je bilo u ranijem periodu, međutim, izgleda da nije bilo dovoljno razumevanja pirotske sredine za taj potez. Bilo kako bilo, smatram da u opštini ima dovoljno zaljubljenika u fudbal koji će pronaći način da pomognu klubu, kako bi opstao u ovim teškim vremenima”, zaključio je pirotski Krojf.

Dok je na terenu malo šta podsećalo na vreme kada su domaćini od svakog gosta pravili nadaleko čuvenu pirotsku „peglanu kobasicu“, na tribinama je nešto ipak budilo sećanje na mnogo srećnija vremena, ona kada su navijači lepili tranzistor za uvo i pomno pratili dešavanja na terenima od Vardara pa do Triglava!

Naime, jedan stariji simpatizer pirotskog kluba odvrnuo je do daske tranzistor koji je zapravo više ličio na omanji kasetofon i slušao, ispostaviće se, radio-prenos utakmice koju je i gledao. Sudeći po izrazu lica, nimalo mu se nije dopadalo to što reporter komentariše sve drugo osim događaja na terenu, ali svejedno nije gasio aparat koji je jekom razbijao monotoniju sunčanog aprilskog nedeljnog popodneva.

A koliko god da fudbaleri Radničkog, igrom i golovima, kod svojih simpatizera nisu uspevali da evociraju uspomene na slavne dane, to je umesto njih činio nestvarno kvalitetan teren.
“Od kada se lopta ovde prvi put zakotrljala, imali smo dobro igralište, svoj „pirotski Vembli“. Nikada nismo igrali Prvu ligu, ali odlično se sećam kada su nam u goste u kupu ili prijateljskim utakmicama dolazili Zvezda i Partizan, da su njihovi igrači bili u neverici kada zakorače na teren. Kao što vidite, po tom pitanju se kod nas ništa nije promenilo”, rekao nam je Desko Stošić, dugogodišnji redar na pirotskom stadionu.

Fortografije-ilustracije-Aleksandar Ćirić

Tekst: Milorad Plazinić

http://www.mozzartsport.com/vesti/mica-na-turneji-pirotski-vembli-vapi-za-majstorima