Pirot – prestonica štednje

Ključ nadaleko čuvene pirotske štednje mora da bude i u rukama lokalne vlasti. Oni recept rado dele s kolegama. Mi trošimo onoliko koliko imamo ili manje, poručuje gradonačelnik Pirota.

U sedmici za nama, štednja je bila najčešće izgovarana reč. Stanovnici jednog grada poslovično su poznati po veštinama štednje. Šta možemo da naučimo na primeru Pirota?

Iza vrata Mlekarske škole krije se san svakog ministra finansija – proizvod na kome javni sektor, sam, dodatno zarađuje. Najviše pirotskog kačkavalja, posle neuspelih privatizacija lokalne mlekare, pravi se u radionici Mlekarske škole.

Šef proizvodnje u Mlekarskoj školi Saša Petrović kaže da svaki dan prerađuju četiri do pet hiljada litara mleka. Sezonski imaju ovčije i kozje, a tokom cele godine kravlje mleko.

“Mleko se otkupljuje od lokalnih farmera sa teritorije opštine Pirot gde se prerađuje u proizvode, a pre svega vrši se prerada u pirotski kačkavalj”, kaže Petrović.

Na preradi na tradicionalan način rade đaci, uz 24 profesionalca, ali školska mlekara život znači za mnogo više ljudi – od nje žive svi koji joj prodaju sirovo mleko.

“Moglo bi da bude mnogo više mleka u otkupu i da se brend ‘pirotski kačkavalj’ nađe u radnjama širom Srbije, pa verovatno i u izvozu. Ali zato je potrebna značajnija društvena podrška”, kaže Radoslav Pejčić, organizator praktične nastave u Mlekarskoj školi.

Podršku traži i svetski poznati projekat pirotske Slobodne zone – jedne od 50 najboljih u svetu. Dom su francuskom “Mišlenu” – kupcu dela “Tigra”, ali žele da ugoste i domaća mala i srednja preduzeća.

“Mi u svakoj od slobodnih zona u Srbiji u ovom trenutku imamo po jednu multinacionalnu kompaniju, ali oko njih u ovom trenutku mogu da se generišu radna mesta u malim i srednjim preduzećima kao njihovi dobavljači”, kaže Dragan Kostić, direktor Slobodne zone u Pirotu.

Prema njegovim rečima, mala i srednja preduzeća trebalo bi da budu oslobođena poreza na dobit preduzeća za period od najmanje pet godina.

Čak i u sadašnjim uslovima, Slobodna zona, sve što napravi, odmah izda malim firmama – 103 hektara je dovoljno za 5.000 zaposlenih.

Pirotska industrija je nekada zapošljavala i 30.000 ljudi. Danas je na prvom mestu nekadašnji “Tigar”, a danas “Mišlen”. Na drugom mestu je današnji “Tigar” u restrukturiranju. Na treće mesto probili su se radnici javnog sektora – svi medicinski radnici u ovom gradu sada su brojniji od radnika nekadašnjeg tekstilnog giganta – “Prvog maja”.

I baš zbog toga, ključ nadaleko čuvene pirotske štednje mora da bude i u rukama lokalne vlasti. Oni recept rado dele s kolegama.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić kaže da troše onoliko koliko imaju ili manje.

“Štednja znači racionalno upravljanje novcem. Najpre procenite koliko imate novca, pa onda kako ćete ga upotrebiti. A ne kao što drugi rade – najpre koliko mi novca treba, a onda kako ću ga obezbediti. Deo preko prihoda, a deo preko kredita. I onda pravite sebi i drugima probleme tako razmišljajući”, kaže Vasić.

Piroćancima bi problemi bili znatno manji kada bi pored njihovog grada konačno prošao auto-put – bez Koridora 10 svaki napor manje vredi.

Foto Aleksandar Ćirić

Izvor: RTS – http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1702527/Pirot+%E2%80%93+prestonica+%C5%A1tednje.html