Богојављење – Бог се јави, Ваистину се јави !

Podelite

Православни верници и Српска православна црква 19. јануара прослављају Богојављење, један од петнаест највећих хришћанских празника. Празновање Богојављења подсећа хришћане да мисија Сина Божјег није почела његовим рођењем, већ крштењем.

Према веровању, Богојављење – јављање Бога или објава Бога, дешава се у глуво доба, уочи Богојављења, када се на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види, може од Бога да затражи испуњење једне жеље.


Празник Богојављења (грчки Теофаниа) назива се још и Просвећењем, јер нас “догађај на Јордану просвећује, указујући нам на Бога као Тројицу једнобитну”. По повратку из Египта, Исус Христос је до своје тридесете године живео у Назарету и са својом мајком, Пресветом Богородицом Маријом и њеним мужем, праведним Јосифом, који је сматран његовим оцем, радио као столар. Када је навршио тридесет година отишао је на реку Јордан, код светог Јована, да га крсти. Видевши Спаситеља, свети Јован рече: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14); тад  му Исус одговори: “Пусти, сад, јер тако треба да испунимо сву праведност” (Матеј 3;15). После овог, свети Јован пристаде да крсти Исуса. Он потопи Исуса у реку, до изнад главе, сасвим и крсти Га. Кроз тај чин се показа и мисија Христова у свету и пут нашег спасења, јер Господ узе грехе читавог човечанства и под њим умре (потапање) и оживе (излазак из воде). Док је Исус излазио из реке, над Њим се појави Дух Свети у виду голуба, а из небеса се чу глас Оца: “Ти си Син, мој, љубљени, ти си по мојој вољи” (Марко 1;11). Крштењем на Јордану, отпоче Исус свој учитељски и спаситељски посао.

Bogojavljenje u Pirotu


Овим догађајем се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности – Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама и слави се као Богојављање. Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха. 


Код Срба се Богојављање слави веома живописно. На Богојављење се у свим православним храмовима после Свете Литургије освећује вода. У народу се овај дан зове и Водице или Водокршће. Овај обичај је везан за веровање у лековитост и чудотворност богојављенске водице Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се прска кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела. Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се “отвориле као небо на Богојављење” па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. У стара времена, освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.


Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, да се онај ко је здрав, изјутра, пре изласка сунца, окупа у реци. Пре неколико година обновљен је стари обичај пливања у хладној реци за Часни, Богојављенски крст тзв. трка за крст у којој учествује све више младих људи такмичећи се да први стигну до крста и ухвате га.


Традиционално пливање за Богојављенски крст
Обичај пливања за Часни крст је већ традиција у Србији. Крст би требало да се прави од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице. Затим се он баца у воду, а углавном млађи мушкарци се такмиче ко ће га први пронаћи и извадити из воде. Верује се да ће ту особу током целе године пратити нарочита срећа.

Такозвани некрштени дани се завршавају 19. јануара верским празником Богојављењем. Тих дана када се не врши обред крштења носе одређену симболику, јер у та доба ни Господ наш Исус Христос није био крштен.

Богојављење, у народу познато још и као Водице или Водокршће се празнује 06. јануара по Старом, односно 19. јануара по Новом календару.

Тога дана се у црквама освештава Богојављенска водица за коју се верује да има лековита својства. Обичај је да сваки верник узме по мало ове водице и однесе је својим укућанима да се умију, како би били здрави током целе године. Оно што од Богојављенске водице преостане се чува као светиња и користи код разних тегоба.


Народни обичаји и веровања у Богојавску водицу
Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.“ Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага где су их чекали остали укућани. У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена Богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире, како би се избегле свађе међу њима током наредне године.

Народни обичаји и веровања у Богојавску ноћ
За Боговаљење су, као и за Божић везана бројна веровања. По некима су то празноверице, а по Српској Православној Цркви су пагански обичаји, али ипак наводимо неке од њих. Према народном веровању, на Богојављенску ноћ се отварају небеса. Зато ваља тачно у поноћ погледати у небо и замислити жељу, јер се верује да се свака жеља замишљена тада, испуњава.

Верује се да ће неудате девојке, уколико ставе огледалце под јастук 18. јануара увече сањати мушкарца за кога ће се удати. Такође се у појединим крајевима младе девојке занимају још једним „обичајем“. Наиме, тог дана се умеси тесто од брашна и воде, па се од њега направе три лоптице. У сваку од лоптица се убаци папирић са именом неке симпатије, а један се остави празан. Затим се те лоптице убаце у кипућу воду и која прва избије на површину, она носи папирић са именом будућег животног сапутника те девојке. Уколико је то празан папирић, значи да још није упознала свог суђеног.

Народни обичаји и веровања у прогноз времена према Богојављењу
Некада су старије жене у српским селима водиле рачуна о временским приликама за Богојављење, како би знале какво их време очекује.

Веровало се да ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, година ће бити родна. Ако, пак буде ведро, биће сушна година. Уколико 19. јануар буде кишовит, целе године ће бити доста падавина и поплава. Ако дува ветар са севера, биће родна и здрава година, а ако пак дува са југа, година ће бити родна, али ће је пратити разне болести.

Izvor: http://www.crkvabatinac.com/bogojavljenje%20pocetna%201.htm

Podelite

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

dialog-information.png

Poštovani, pre slanja komentara neophodna je registracija. Molimo Vas da se prilikom komentarisanja držite teme članka koga komentarišete. Redakcija Pirotskih vesti zadržava pravo da neumesne, uvredljive, vulgarne ili komentare koji se odnose na nečiji privatan život, kao i komentare koji predstavljaju govor mržnje, sadrže uvrede, pretnje i slično ne objavi bez ikakvog obrazlaganja ili objavi u izmenjenoj formi. Takođje, zadržava pravo da blokira korisnike koji se ne pridržavaju pravila, lažno se predstavljaju, vređaju, omalovažavaju ili na drugi način krše pravila.

Sva mišljenja čitalaca izneta u komentarima nipošto ne odražavaju stavove redakcije Pirotskih vesti, već pre svega predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

Podrazumeva se da ste slanjem komentara saglasni sa svim gore navedenim pravilima.

 PV-logonew1