“Oživela” nakit koji su Piroćanke nosile u periodu od 17. do 19. veka

Piroćanka Ana Ćirić, diplomirani vaspitač za tradicionalne igre, osim očuvanjem starih i zaboravljenih igara, rešila je da “oživi” i drevni nakit koji su Piroćanke nosile u periodu od 17. do 19. veka. Kako je Pirotskim vestima kazala Ćirićeva, koja trenutno živi u Kikindi, gde i radi u tamošnjem Akademskom društvu za negovanje muzike “Gusle”, na ideju da “oživi” tradicionalni drevni nakit Piroćanki došla je proučavajući narodnu tradiciju našeg kraja. 

Po njenim rečima, proučavajući drevni nakit Piroćanki, došla je do zaključka da su Piroćanke u periodu od 17. do 19. veka vodile mnogo računa o ovim modnim detaljima.

Ana Ćirić/foto Andrej Jovanović

-U modernom svetu danasnjice, skoro sve devojke liče jedna na drugu. Prate se modni trendovi, koje plasira „zapad“, te tako sve odjednom sve imaju zelene kose, iste patike, trendi jaknice itd… Nažalost, to se desilo i u „mom folklornom svetu“. Bilo koji ansambl kad izadje na scenu, obučen je apsolutno identično od glave do pete. Nekada, to nije bilo tako. Proučavajuci narodnu tradiciju svog kraja, fasciniralo me to sto je svaka devojka želela da ima poseban odevni predmet, koji je sama ukrašavala, vezla, heklala, šila, te su se tako devojke razlikovale. Piroćanke su posebno volele da se kindjure. Po zapisima iz knjiga, fotografijama, a i kroz razgovor sa meštanima pirotskih sela, dosla sam do vrlo zanimljivih informacija u vezi nošnje i nakita. Poželela sam da imam svoju kolekciju nakita svog kraja i tako je sve počelo. Htela sam sama da napravim nakit.

Medjutim, naišla sam na poteskoce. Ranije se nakit pravio od srebra, zlata, filigrana, izlivao se u raznim oblicima, i ukrašavao po zamisli majstora ili želji kupca. Ja sam pokušala da od modernih delova nakita, bižutetije i repromaterijala, napravim što vernije replike nakita pirotskog kraja koji se nosio u periodu od 17.do 19. veka. Posebno bih izdvojila igle Konđušu i Keračasku, koje su pravi pirotski nakit. Nosile su se u glavi, njime se kačila marama i trvelj. Kao i Ukošnjake, koji su takodje svojstveni za ovaj kraj. Bili su raznih oblika, veličina.

Nosili su se u kosi, sa strane, iznad uha. Nakit je nekada obeležavao status, kao i to iz kakve je porodice devojka. Ponosna sam na svoj kraj, i različitosti koje ima. Želeći da sacuvam od zaborava lepotu devojaka i nakit koji ih krasi, kao i da unesem svežinu na folklornu scenu, potrudiću se da ove replike nadju svoje mesto i da bar tako ožive duh nekadasnjeg vremena-kazala je za Pirotske vesti ova vredna i talentovana Piroćanka.

Čuva tradiciju i folklor od nestanka

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar