Otkrivene ikone iz drevnih gradskih bogomolja
U susret velikom hrišćanskom prazniku i slavi grada Uspeniju Presvete Bogorodice, Pirotske vesti objavljuju ekskluzivnu reportažu autora Željka Perovića o interesantnom otkriću vezanom upravo za istoriju Stare crkve, odnosno u narodu poznatije-Pazarske crkve u Pirotu.
Piše: Željko Perović
Foto: Darko Bjelopavlić
Ako se setimo jedne svetootačke misli koja kaže da je Bog Istina iz koje, kao sunčani zraci, izviru mnoge manje istine i ozaruju pobožne, onda mi Piroćanci možemo da se radujemo i proslavimo Gospoda Hrista Koji nas je udostojio jednog malenog otkrivenja, jednog zračka istine koji se tiho spustio u naš grad u toku ovih veoma sparnih avgustovskih dana. Naime, radnici Stare pirotske crkve Snežana Pančić i Željko Savić su prilikom čišćenja do neprepoznatljivosti pocrnelog ikonostasa u ženskoj crkvi na galeriji hrama otkrili da su ikone na njemu znatno starije od samog hrama i da su, sasvim izvesno, pripadale drevnim gradskim bogomoljama o kojima danas nikakvih tragova nemamo.
Pre svih, ovo otkriće potvrđuje Božićna ikona na kojoj jasno piše da je darivana 1794. godine, tačno 40 leta pre izgradnje samoga hrama. Tu su i prelepa izobraženja Svetog arhangela Mihaila, Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Svetog oca Nikolaja, Svetog Atanasija Velikog… O stilskom i vremenskom poreklu ovih predstava je teško precizno govoriti, kaže diplomirani istoričar umetnosti i magistar vizantologije Sanja Matajs, pre svega zato jer su ih izrađivali umetnici koji nisu obrazovani na akademijama, već u majstorskim radionicama, te su kao takvi bili i veoma podložni uticajima koji su krajem 18. i početkom 19. veka bili veoma raznoliki – od vizantijske tradicije i orijenta, pa sve do renesanse i baroka:
„Grubo govoreći, ikone koje su pred nama imaju u većoj ili manjoj meri, uticaj Samokovske škole. Stilski se međusobno prilično razlikuju i vidi se da ih je izrađivalo više majstora. Zbog te “različitosti” teško ih je zamisliti unutar jednog prostora (crkve) ili čak jedne celine (npr. ikonostasa). Meni se “sličnim” čine Deizisi Sveti arhangel Mihail. Recimo da bi se oni mogli naći u okviru jednog ikonostasa. Deizis se obično na ikonostasima nalazi u liniji iznad Carskih dveri. Arhangel Mihail bi u tom slučaju mogao da se nađe tamo gde mu je obično i mesto, a to je na bočnim dverima. Dakle, ako su ove dve ikone zaista komunicirale unutar jedne celine, onda su bile namenjene nekom ikonostasu koji je imao bočne dveri, a to opet znači da nije bio sažet i da nije bio malih dimenzija.
Sveti arhangel Mihail i deizis koji se nalazio iznad Carskih dveri
Drugi par “sličnih” ikona jeste Hristos sa svetim apostolima i Bogorodica sa svetim prorocima. One bi takođe mogle biti deo ikonostasa pošto su takve ikone uobičajene za mesta sa leve i desne strane Carskih dveri. Međutim, dovoljno stilski odskaču od prvog para ikona (Deizisa i Arhangela), tako da meni ne deluje kao da su bile deo istog ikonostasa. Ono što vidimo na njima je vizantijska tradicija slikanja likova sa ukrasom koji neodoljivo koketira sa barokom.
Gospod sa apostolima i Presveta Bogorodica sa prorocima
Božićna ikona je tek zasebna priča, sasvim drugačija od svih ostalih. Na primer, ona u ukrasima posedujeorijentalne uticaje. Ako bi pretpostavili da je i ona bila deo neke celine, onda nastaje prava zabuna… IkonaSvetog cara Konstantina i carice Jelene je opet priča za sebe, jedino što je u njenom slučaju olakšavajuća okolnost je to što joj svakako nije namenjeno mesto na ikonostasu te kao ikona “sa strane” i nije morala obavezno da se “slaže” sa ostalim, tako da je u bilo kom vremenu mogla biti pridodata prostoru koji je većoslikan, ukrašen i osmišljen.“
Božićna ikona iz 1794. i nešto novija ikona svetog cara Konstantina i carice Jelene
Sanja smatra da smo daleko od pouzdanih odgovora i tvrdnji, i da smo ovom malom analizom samo zagrebli po površini. Nama ostaje da se radujemo ovim ikonama i bogoljublju naših predaka koje ih je iznedrilo i da hodimo putem njihove iskrene pobožnosti kako bi nas Istiniti Bog udostojio još nekog zračka istine, još nekog malenog otkrića o tajanstvenoj i prebogatoj istoriji hrišćanstva u Pirotu.
