Neophodna hitna sanacija zidova na tvrđavi na Crnom vrhu
Tvrđavi na Crnom vrhu na Staroj planini iz 1892. godine, za koju istoričari kažu da je jedna od najbolje očuvanih vojnih tvrđava, neophodna je hitna sanacija zidova kako se ne bi dogodilo da se svodovi sruše čime bi se utvrđenju nanela gotovo nenadoknadiva šteta.
Za ovu tvrđavu malo se toga zna u pirotskoj javnosti, upravo što se do nje može doći jedino terenskim vozilom i nalazi se na petnaestak kilometara od grada.
Istoričar iz Pirota Dejan Ćirić, kaže da je tvrđava izgrađena nakon izgubljenog rata protiv Bugara 1885. godine sa namerom da se bolje zašite istočne granice.
-Na ovom delu jugoistočne Srbije, nije bilo moguće proći kroz planinski prevoj a da se naiđe na ovu tvrđavu. Ona je bila dovoljno jaka da odbije sve napade brdske artiljerije. Tvrđava nikada nije služila svojoj svrsi. U poslednjih sedam godina pojavile su se pukotine na zidovima, a deo zida je pao zbog erozije jer su okapnice na samoj tvrđavi bile oštećene. Jedan od načina da se ova tvrđava sačuna je da se on proglasi spomenikom kulture čime bi objekat prešao u nadležnost i staranje Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša-kaže Ćirić.
Po njegovim rečima, poslednji je trenutak da se ovaj objekat obnovi i zaštiti.
-Postoji velika opasnost da se u toku zime ili na proleće padnu svodovi, a kada se to desi, onda je proces propadanja skoro nezadrživ, a eventualna popravka bi bila neuporedivo skuplja nego u ovom trenutku.
Zidovi tvrđave su debeli 1,6 metara, tvrđava ima kameni svod iste debljine, a unutrašnja dužina je 40 ljudskih koraka.
tekst i fotografije Aleksandar Ćirić
Hvala onima koji su napravili ove slike,ima li jos neko neku sliku pa da pokrenemo inicijativu??
Nažalost, lagana erozija nagriza građevinu koja se ne održava i ne koristi. Najveći problem je u tome što su okapnice pale i kiša se već duže vreme sliva niz zidove, a isto tako i voda od topljenja snegova. Na pojedinim mestima, gde spoljni blokovi-tesanici nisu pali, jasno se vidi da su zidovi ispupčeni jer se unutrašnje vezivna građa stalno natapa vodom i širi. U jednom trenutku tesanici ispadaju iz ležišta jer su fuge isprane erozijom i zid se roni.
Postupak za proglašenje spomenikom kulture nije složen: neophodno je da stručnjaci za istoriju i zaštitu spomenika (arhitekte) obrazlože potrebu za tim, a potom da Skupština opštine na redovnoj sednici većinom glasova proglasi objekat za spomenik kulture. Posle ovoga se detaljno procelnjuje stanje objekta i preduzimaju radovi na zaštiti što, na prvom mestu, najviše zavisi od raspoloživih para.
Moram da Vas ispravim, postupak proglasenja za nepokretno kulturno dobro nije ni malo jednostavan i od 1994.godine prebacen je na republički nivo(Zakon o kulturnim dobrima). Dokumentacija potrebna za sprovodjenje postupka i procedure jasno su definisane Zakonom. Pored stručne i tehničke obrade podataka i snimanja objekta, potrebno je pribaviti kopije planova i prepise posedovnih listova. Sve ovo zahteva odredjeno vreme i finansijska sredstva. Zaštita objekta, ne podrazumeva i obezbeđivanje sredstava za održavanje i sanaciju…Dakle, objekat treba spasiti od propadanja bez obzira na njegov status zaštite, a nadležna zaštitarska služba je uvek na raspolaganju da prihvati i podrži bilo koju inicijativu lokalne samouprave i da učini sve da pomogne u očuvanju nasleđa.
Elena,
Hvala Ti što si se javila i razjasnila postupak. Moje “znanje” se zasniva na čitanju dokumenata pre 1992. godine.
Ranije je neko u toj tvrdjavi cuvao ovce i bilo je nemoguce prici od copora ovcarskih pasa, na zalost to je nas odnos prema kulturnom i istorijskom nasledju. Bilo bi dobro da se tvrdjava ocuva. Podrska svakoj inicijativi tog tipa.
Ovaca i krava već nekoliko godina nema, a vrata je veoma lako postaviti zato što postoje žlebovi u kamenu predviđeni za to. Mislim da bi operateri mobilne telefonije, koji imaju instalisane antene na Crnom vrhu, mogli da učestvuju u zaštiti Tvrđave jer su narušili estetiku prostora i, verovatno, građevinskim radovima i vibracijama malo doprineli oštećenjima. Lokalne vlasti i Zavod za zaštitu spomenika bi mogao udruženim lobiranjem i pritiskom da “iskamči” neke pare od pomenutih kompanija, s tim što bi se na posebnoj tabli istaklo da su Telenor, MTS i VIP učestvovali u obnovi i zaštiti objekta. Oni barem uvek traže način da se promovišu i pokažu kao društveno odgovorne firme.