Kreiranje uspeha: Šampion koji je hteo da izučava fosile

Profesionalni karatista, student završne godine FONa, osnivač prve karate igrice na svetu… Ko je zapravo Uroš ?

Zapravo sam, od kada znam za sebe, želeo da budem paleontolog. Mada je život imao drugačije planove.  Sa nepunih šest godina otišao sam na svoj prvi trening karatea, sa idejom da ću leteti po sali u stilu „Moćnih rendžera“. Ali me je ubrzo trener, danas mnogo više od toga, Neša „Nindža“, naučio da je za pravog borca prvobitno potrebno naučiti elementarne stvari, potom krvavo raditi na njima,biti skroman, prihvatiti da nikada ne znate sve, i najbitnije – biti čovek.

Ponosan sam na to što sam bio član organizacionog tima generacije ’94 maturanata pirotske gimnazije, koja je u akciji “Tvojih pet minuta sjaja – nečiji ceo život”, umesto novca za maturske toalete, sakupila oko 3.000 evra za pomoć najugroženijoj deci u našem gradu, i prošetala se i provela matursku noć u majicama. Ta vest je obišla svet, i motivisala mnogo škole u zemljama regiona da urade isto.

Ceo život sam išao nekim svojim putem, uglavnom težim. Ali koliko god bio težak, osećao sam neverovatnu satisfakciju i motivaciju, jer sam znao da je to ispravno, koliko god to drugima bilo ludo i nezamislivo. 

Uz podršku porodice i prijatelja, spojio sam nespojivo (kako mnogi kažu), uspešno se bavio profesionalno sportom i bio na budžetu sve četiri godine studiranja.  Protekle sezone sam bio seniorski prvak Srbije, zauzeo 5. mesto na Evropskom Prventstvu, i 11. Mesto na Svetskom Prvenstvu.  Moglo je bolje, i trenutno radim na tome. Sada sam završna godina FON-a, smer: Informacioni sistemi i tehnologije. Držeći se filozofije koju sam naučio u najranijem periodu odrastanja, osećao sam da mogu još. Otud i ideja za pravljenjem prve karate igrice na svetu za mobilne platforme. Na njoj zajedno sa svojim timom radim već skoro godinu dana. 

Kako je sport uticao na tvoj razvoj i pogled na svet?

Sport, naročito individualni sport poput karatea, najveća je vrednost sa kojom sam se susreo u životu.  Samo sportista koji je trenirao dva puta dnevno godinu dana za jedno veliko takmičenje zna koliko je bolan poraz kada jednostavno nije tvoj dan, ili poraz koji te deli od pobedničkog postolja. To je realna slika života. Gorčina tog poraza je svakodnevna realnost. Ali tu nastupa lepota borbe, suočavanja sa nepremostivim preprekama i prevazilaženja istih. Gledam na sport kao na lično usavršavanje iz koga mora doći i rezultat. To, za sada uspešno, prenosim i na svakodnevni život. Jer nekako dani prebrzo prolaze, verujem i život, da bi ga traćili na prazne stvari koje ne oplemenjuju i ne čine nas boljim.

Koliko misliš da je bitno da se mlada osoba edukuje van fakulteta?

Jako je bitno razlikovati obrazovanje od učenja. Obično te dve stvari se poistovećuju, ali nisu iste. Bilo da osoba pohađa fakultet ili ne, ono što je čini većom jeste pristup učenju. Da li je cilj diploma, ili istinsko znanje? Puno sam ljudi upoznao sa svakakvim diplomama kojima je krajnji cilj diploma. Nakon toga sve prestaje. Moje je mišljenje da je učenje svakodnevni proces koji nikad ne treba da stane. 

Kako si došao na ideju za Karate Do?

Karate je najmasovniji borilački sport na svetu. Konkurencija je, verujte, ludačka. Bolela me je činjenica da je medijska zastupljenost ovog sporta ravna nuli. Karatisti ne postoje na sportskoj mapi main stream medija. A ako se osvrnete oko sebe, garantujem da je bar jedan od troje vaših prijatelja nekada trenirao ovaj sport. 
Zato sam rešio da promenim stvari jer sam video da ima prostora za to putem malo drugačijeg kanala – putem igre koja će biti besplatna i dostupna svima. Miracle Dojo ima zadatak da ta igra bude viralna i zanimljiva svim ljudima, kako karatistima, tako i onima koji i nisu iz karate sveta. Onda je moja misija ispunjena. 

Koliko je bitan tim i biti timski igrač kada radiš tako veliki projekat?

Tim je najbitnija stvar. Morate da imate tim ljudi za sve u životu. Svako je odgovoran za sebe, i kroji svoj put. Ali na duže staze, ne možete sami, jer niste najpametniji. U karateu, individualnom sportu,  moj tim je trener, klub, grad, porodica, prijatelji. 

Miracle Dojo studio je moj tim. Svi guramo, i pomažemo jedni drugima kada ne ide. Džoni, Stefan, Stako,  Stevan, Tane, braća Filipović. Oni su ljudi koji grade od nule ovu igru. Imaju viziju. Svi rastemo kako raste i ovaj projekat. Tim je uvek iza pojedinca.  Jer, ovaj je posao više od nauke. Treba spojiti programiranje, matematiku, fiziku, psihologiju, umetnost, marketing i biznis u jednu igru koja će biti na nečijem mobilnom telefonu. Puno rada, odricanja svakog pojedinca stoji iza idealistične priče da mali studio iz Srbije pravi nešto što niko drugi do sada nije uradio na svetu. 

Iznenadio sam se koliko su ljudi nesebični i žele da pomognu, bez ikakvog interesa. Ovom prilikom bih se zahvalio Slobodanu Biteviću, koji je naš najveći karatista, možda svih vremena, dvostruki svetski šampion, koji je bio moja podrška u plasiranju ideje svetskim zvezdama u ovom sportu. Zatim sa poslovne strane, verujem, da ničega ne bi bilo bez moje, sada, jako dobre prijateljice Jovane Miljanović. Jednostvano, nije sve tako crno u ovoj zemlji. Verujem da na ovako nešto ne bih naišao nigde drugde. 

Šta je ustvari Karate Do i koji su dalji planovi ?

Karate Do je multi-player fighting igra koja će biti dostupna na svim mobilnim platformama. Kao karakteri u igri će se naći pravi borci, najveće svetske zvezde u ovom sportu, koje prate stotine hiljada ljudi na društvenim mrežama.  Ceo karate svet je poludeo za ovom igrom. Najviše fanova imamo u Brazilu, Japanu, Iranu, Indiji, Indoneziji, Francuskoj, Italiji itd. 

Malo smo probili rokove za zvanično objavljivanje igre, zbog činjenice da još uvek nemamo investiciju. Mada se naziru prve moguće saradnje. Trenutno je igra u Beta fazi, i svako ko želi da testira igru može se prijaviti putem našeg sajta: http://www.miracledojo.com/

U ovoj fazi ćemo biti neki vremenski period dok se ne uverimo da je igra potpuno spremna za zvanični launch. 

Ovde možete da pogledate i game trailer

Šta je za tebe uspeh?

Privilegovan sam što dajem intevju za jedan od čitanijih blogova, sa nazivom “Kreiranje uspeha”. Simbolika je jako bitna. Uspeh je jako relativna stvar i zavisi od prespektive gledanja. Ima uspešnijih studenata, boljih boraca, boljih preduzetničkih ideja. I ni na jednom polju se nisam ostvario još uvek. Na putu sam. Upravo je i to definicija uspeha, možda taj put. Put na kome dajete sve od sebe, put na kome ste istinski srećni i zahvalni na stvarima koje imate i koje ste postigli, sa konstantnom željom da budete još bolji, sa željom za korakom više na koji drugi nisu spremni. Sa željom da promenite svet. Da li će se ostvariti ili ne… Rekoh na početku. Oduvek sam želeo da budem paleontolog. 🙂