Komadić raja nadomak Pirota: Zavojsko jezero, veličanstveni dragulj jugoistočne Srbije
Da je Srbija nepresušan izvor prirodnih lepota dokazuje i Zavojsko jezero, koje iako nije najbezbednije za kupače, zbog svoje prelepe i čiste vode i prirodnog okruženja, privlači pažnju turista tokom čitave godine.
Zavojsko jezero je veštačko jezero, koje se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, tačnije 17 kilometara severoistočno od Pirota, na srednjem delu toka reke Visočice. Nastalo je 1963. godine, kada je veliko klizište napravilo prirodnu branu, koja je kasnije nadvišena izgradnjom veštačke brane.
Ovo jezero na Staroj planini nema uređene plaže niti posebne turističke sadržaje, ali je uprkos tome, ili baš zbog toga, pravi biser i rezervoar modrozelene, besprekorne planinske pijaće vode. Zbog strmih obala kupanje se ne preporučuje, a na nekoliko divljih plaža u vodu se ulazi na vlastitu odgovornost, pišu Novosti.
Poluprirodna akumulacija sa branom koja je podignuta osamdesetih na klizištu iz 1963. godine, dugačka je nekih 12 kilometara, a prikuplja vodu Visočice, ali i drugih manjih reka na slivnom području od Zavoja do Dojkinaca. Tu ne postoji nijedna fabrika, niti bilo koji drugi zagađivač jer je desetak sela uzvodno od akumulacija gotovo pusto.
U najširem delu “Luće”, od jedne do druge obale ima preko 500 metara, a najveća dubina neposredno ispred akumulacije je blizu 90 metara. Jezero se pruža od brane Zavoj do sela Pakleštica, gde je i početak akumulacije.
Upravo besprekorna čistoća i prelepa priroda su razlozi zbog kojih ovde tokom leta dolaze mnogi zaljubljenici u prirodu, pecanje, ali i oni koji vole da šetaju po okolini. Poslednjih godina sve je više posetilaca iz cele Srbije, ali i susedne Bugarske, pa i iz zapadnoevropskih zemalja.
Iz akumulacije se proizvodi struja, a voda se do agregata u Pirotu vodi tunelom, probijenim ispod planine, dužine 10 kilometara. Dugoročnim planovima akumulacija je predviđena za vodosnabdevanje dva miliona žitelja ovog dela Srbije, ali i za povećanje proizvodnje električne energije, prevođenjem viškova bujičnih voda Toplodolske reke.
Na dnu jezera su ostala sela Zavoj, Mala i Velika Luknja, koja su potopljena 1963. godine, kada se u kanjon iVisočice sručilo ogromno klizište i zaustavilo reku. Bilo je to četvrto po veličini klizište u ondašnjoj SFRJ, zapisali su hroničari. Upravo ono je neimarima dalo ideju da se ovde sagradi brana. A uprkos tome što je izuzetno opasno, jezero svakog leta ima svoje kupače.
Izvor: National geographic Srbija
Foto: Aleksandar Ćirić
