Kako gubimo više desetina miliona evra godišnje

Bora Kostić, poznati pirotski pisac i hroničar ovog kraja, ovih dana je došao do zanimljivih-neumoljivih  rezultata, istražujući neke činjenice vezane za  stočarstvo na Staroj planini.  Nakon  poređenja brojki po principu nekad i sad proizilazi da pirotski kraj svake godine gubi bar 13 miliona evra, zbog zamrlog stočarstva na Staroj planini.

-Pred Drugi svetski rat, prosečna godišnja proizvodnja belog sira bila je 50 vagona,  kačkavalja 150 vagona i maslaca takođe 50 vagona. Reč je o sezonskoj proizvodnji  koja traje od 1. aprila do 31. avgusta.  Kada bi se te količine mlečnih proizvoda, postojale i danas i, prodale se po važećim cenama, svake godine u ovaj kraj bi se inkasiralo najmanje 13 miliona evra-navodi Kostić u svojoj  inženjerski preciznoj analizi koju je uradio na osnovu materijala iz Istorijskog arhiva.

Ovim ciframa ,navodi dalje Kostić, svakako bi trebalo dodati i zaradu od prodaje jaganjaca, kože i vune i tada bi cifra od 13 miliona bila  višestruko veća. Najpoznatije trgovačke firme koje su se u pomenutom periodu bavile otkupom i prodajom staroplaninskog sira, kačkavalja, maslaca i mnagnjetine bile su firme Milutina Mančića, Pante Veljkovića,Rančić i Igić, Mika Zlatković i  kompanija braće Abravaneski.

Pre Drugog svetskog rata, na Staroj planini je bilo preko 300.000 ovaca, a sada ih je, prema optimističkim procenama jedva  dvadesetak hiljada.

P.V.