Između Belog orla i Zlatnog lava

Istoričar, istraživač iz Pirota Dejan Ćirić već dve godine priprema knjigu krajnje interesantnog naziva “Između Belog orla i Zlatnog lava” koja će, kada izađe iz štampe bez sumnje izazvati buru reakcija u stručnoj javnosti, ali i među običnim građanima jer obrađuje temu nacionalnog identiteta kao moćnog oružja u rukama nacionalnih elita u državama na  prostorima između Niša i Sofije. Najsvežiji primer koji potkrepljuje Ćirićevo istraživanje jeste korišćenje nacionalnih manjina na ovim prostorima kao produžene ruke diplomatije i moćnog oružja nacionalnih elita.

Kako kaže Ćirić za Pirotske vesti, na ideju da počne da se bavi ovim istraživanjem došao je zbog činjenica da je rođen i da živi na prostoru između dve države i dve nacije.

-Tokom života putujući na jednu i na drugu stranu video da ima mnogo više sličnosti između stanovništva negoli razlika. Čitajući knjige Vladimira Stojančevića koji se od naših istoričara najviše posvetio srpsko-bugarskom pograničnom prostoru, koji i mene zanima, video sam da je pitanje identiteta, naročito nadnacionalnog identiteta, izuzetno zanimljivo, ali nedovoljno istraženo, čak i zapostavljeno. Činjenica je da su ljudi ovde u Centralnom Balkanu stolećima živeli jedni pored drugih bez ikakvih državnih i političkih granica, da su bili podanici jednog vladara koga nikad nisu ni videli i da su u stvari bili podanici jedne ogromne multinacionalne države, odnosno carstva i da se u trenutku kada su konačno uspostavljene državne granice između Srbije i Bugarske, većina tih ljudi našlo u čudu kome će pripadati, zbog čega se uspostavljaju granice, zbog čega postoji potreba da se mi opredelimo da smo  Srbi ili  Bugari. Premda je bilo i manjine-nacionalnih elita koje su naginjali na jednu odnosno na drugu stranu iz nekih svojih ličnih interesa vrlo često-navodi Ćirić.

kale_1

On kaže da je tokom pregledavanja arhivske građe video da je u zemljama Centralnog Balkana potpuno izokrenuta slika u odnosu na Zapadnu Evropu tako da se većina seljaka na prostoru između Niša i Sofije, opredelila za, kako se u to vreme govorilo, podanstvo Srbiji, koja je u to vreme nudila trenutno poresko oslobođenje i kasnije niže poreze.

-Seljaci su odmah postali vlasnici zemlje koju su obrađivali, a uz to srpska vlada nije zahtevala od seljaka da se odmah prijavljuju u vojsku. Za razliku od njih, privremena ruska uprava u Bugarskoj odmah je nametnula visoke poreze, očekivala od seljaka da idu u vojsku, tako da su oni bili protiv toga – kaže Ćirić i dodaje da su, za razliku od seljaka, građani od kojih se očekivalo da prihvate građanski tip nacije bili u stvari predvodnici ideje o naciji kao proširenom srodstvu i zajednici ljudi koji govore isti jezik i imaju istu kulturu, a vrlo dobro znamo da je na ovim prostorima to nemoguće razdvojiti, šta je više srpsko, šta je više bugarsko, a šta opšteslovensko._DSC1051

Stvaranje nacija, po Ćirićevim rečima, bilo je u potpunosti u skladu sa interesima nacionalnih elita i vladara.

-Danas to takođe odgovara nacionalnim elitama i jedne i druge države. Samo postojanje nacionalnih manjina u susednim državama je na neki način oružje u rukama vlade i nacionalnih elita. Na primer, sve države u Istočnoj Evropi imaju posebne zakone kojima na neki način štite svoje pripadnike u susednim državama. Na primer, Bugarska ima zakon o Bugarima izvan Bugarske, Mađarska zakon o Mađarima u susednim državama, Srbija ima zakon o Srbima u dijaspori i regionu. To je na neki način shvatanje nacije kao proširene porodice, a pripadnici nacije u susednoj državi se koriste kao oružje moći, na primer kao oružje uslovljavanja. Evo samo da podsetim da su na primer prošle zime kada je Srbija trebala da dobije status kandidata za EU, jedini koji su uslovljavali bili Rumuni, od kojih se to najmanje očekivalo, a uslov je bio poboljšanje položaja Rumuna u Timočkoj krajini. Oni su se tamo pojavili tek pre par godina, isključivo iz političkih interesa tamošnje elite koja je htela da dobije priliku da uđe u skupštinu bez cenzusa, a s druge strane rumunskoj državi kao oružje moći  u regionu. Isto to će uraditi i Bugarska u jednom trenutku i Mađarska i Hrvatska kada se Srbija bude približavala EU. Još sada u nekolko prilika su bugarski zvaničnici u razgovorima sa našim ministrom inostranih poslova naglašavali da će uslovljavati naš napredak u evropskim integracijama upravo položajem njihove nacionalne manjine u jugoistočnoj Srbiji. To je na neki način produžena ruka diplomatije, oružje u rukama nacionalnih elita i to ne rade samo Bugari, Mađari i Rumuni. To rade svi. Mislim da će u jednom trenutku i Srbija da uradi-zaključuje Ćirić.dejan ciric

Dejan Ćirić je diplomirani istoričar. Završio je i postdiplomske Evropske studije istraživajući temu o uticaju evropskih integracija na položaj nacionalnih manjina u Srbiji i Bugarskoj. 

tekst i fotografije Aleksandar Ćirić


3 Komentara

  1. Југослав Ристић

    27.10.2013. at 21:06

    Радује ме појава овакве књиге и свакако ћу доћи до ње кад буде објављена.

    • Dejan Ćirić

      14.11.2013. at 12:00

      Knjigu pišem kući kad se vratim s posla popodne ili uveče s čestim prekidima, a arhivsku građu mogu da pretražujem kad povremeno privatno ili poslovno odem u Beograd ili Sofiju. Ipak, veliko olakšanje je internet na kome pronalazim ogroman broj novih izdanja knjiga objavljenih u Nemačkoj, Engleskoj, Americi, Bugarskoj… i godišta stručnih časopisa tako da mi je skoro isto da li radim u Pirotu ili na bilo kom drugom mestu.

      Kad dođe vreme za objavljivanje pokušaću da knjigu stavim na internet kako bi svako mogao slobodno da je preuzime. Na taj način ću makar malo da smanjim broj onih “stručnjaka od Noja do AVNOJ-a” koji uvek imaju mišljenje o knjigama iako ih nisu čitali ili čitaju, ali pamte samo ono što im odgovara.

  2. općenito hrvatska

    15.02.2014. at 20:06

    Reρսblika Ңгvatsқa je globalno gledano proѕtorno relativno mala država .
    Iakoo mala teritorijalno , “lijepa naša” se može podičiti različitim prirodոim znamenitostima , i
    to kakvima se možе pohvaliti zaista rijеtko koja zemlja u Europі

    myblog – općenito hrvatska

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar