IZ RIZNICE MUZEJA PONIŠAVLjA: NEVESTINSKA KAPA „KAICA“
Kada se devojka uda, ona odmah dobija kaicu i zabrađuje se maramom. Posle venčanja kum (kumica) je mladi stavljao kaicu na glavu, koju bi ona nosila do kraja života. Kaica se pravila od pravougaonog kudeljnog platna, gusto izvezenog crvenim vunenim gajtanom ili koncem tako da se nije videla belina platna. Ovako izvezen pravougaoni komad platna nabirao se u poluloptu. Vrh kape je bio „zapleten“ i izvezen raznobojnom vunom.
Plitka crvena kapica nosila se i u okolini Sofije i na Rodopima. Kod opisa čerkeskog odela, Tihomir Đorđević navodi da su žene na glavi nosile pletenu ili vezenu poluloptastu crvenu kapicu sa raznobojnim zapletenim vrhom. Nije poznato kada su se kaice pojavile u ovom delu šopskog područja i da li imaju neke veze sa čerkeskom kapicom, ali se zna da su iz upotrebe izašle 60-tih godina XX veka.
Preko kaice se stavljala bela marama. Dodavalo se i „pročelje“ – naniz sitnih para koji je ukrasno uokvirivao čelo. Neveste i mlađe žene su na kaicu ispod temena, u kosu zabadale ukrasnu iglu da bi držala kapu da ne pada.
