Planira se gradnja minihidroelektrane kod Pakleštice

“Pirak Hydro” iz Zemuna planira da gradi minihidroelektranu “Pakleštica” na reci Visočici na teritoriji opštine Pirot, na prostoru Parka prirode “Stara planina”, javio je portal Ekapija.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je “Pirak Hydro” podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje MHE “Pakleštica”.

stara planina

Foto ilustracija – Aleksandar Ćirić

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu ovog ministarstva, a primedbe i sugestije mogu se dostaviti u roku od 10 dana od objavljivanja obaveštenja.


2 Komentara

  1. Milan

    07.06.2016. at 17:35

    Ovu glupost treba odmah saceci u korenu.

  2. Aleksandar Panic

    08.06.2016. at 09:20

    Pismo gradjanima Pirota

    Postovani,

    Moje ime je Aleksandar Panic, rodjen sam i zivim u Pirotu, ozenjen sam, otac dvoje dece, zaposljen . Kao gradjanin Pirota i neko ko je citav svoj zivot upucen na boravak u prirodi i moze reci da je na najprakticnijim primerima sagledao njene odlike kao i zakonitosti i odnose koju u njoj vladaju, imam obavezu i pravo, da Vam ovim pismom ukazem na moguce negativne aspekte koje bi implementacija projekata izgradnje malih hidroelektrana mogla imati na neposredno i sire prirodno okruzenje a samim tim i na kvaliet zivota i perspektive opstine Pirot i njenih zitelja.

    Stara Planini je gromadna planina sa pravcem prostiranja severozapad – jugoistok, najvisi delovi planine sastavljani od najstarijih stena na planeti, prekambijumskih sivih skriljaca, mnogo mladjih crvenih pescara i nekoliko krecnjackih pojaseva koji se sa peshcarom preplicu u srednjim zonama svih vodotokova i cine drenazni sloj koji podzemnim putevima odvodi vodu. Ovo posebno naglasavam, … odvodi vodu, jer putevi ciste vode nisu samo povrsinski.
    Oko tih vodotokova, cija je mreza bogata ali nikako nije bogata kolicinom vode koja protice njhovim koritima, priroda je poput zelenih pojaseva razvila svoje sumske i livadske sastojine. One direktno zavise od kolicine vode koja tokovima protice i deo je ukupne dostupne vode koja svojim kruzenjem obezbedjuje nesmetano odvijanje svih fotosintetskih i biohemijskih procesa u prirodi. Biljne i zivotinjske zajednice ove planine stvarane su u evoluciji i prema klimatskim sinusoidama koje se sezonski izdizu ili padaju. Planina je u svojoj geoloskoj i bioloskoj istoriji prolazila i kroz dugotrajnije promene osim periodicnih smena godisnjih doba ali one nikada nisu mogle biti nagle i drasticne poput promena koje je sposoban i spreman da nacini covek u samo par godina. Zivi svet planine je te spore klimatske promene prihvatao spremniji u slozenom procesu evolucije, koja je u svojoj najvecoj meri kombinacija naslednih faktora i uticaja spoljasnje sredine na biljne i zivotinjske vrste kroz duzi vremenski period. Bas takve brze i bahate promene, razlog su i predmet mog obracanja javnosti a njihovo najdrasticnije olicenje jesu planirana prekomerna seca i ogoljavanje terena za potrebe skijaske infrastrukture, postavljanje velikih turistickih objekata od vise desetina hiljada kreveta u oblasti sa malo ili nimalo pijace vode, na terenima koji su predmet bioloske i geoloske zastite. Menjanje i kaptiranje vodotokova za potrebe mini elektrana, objekata za vodosnabdevanje i vestacko osnezavanje, uz sasvim izvesno vracanje ogromne kolicine otpadnih voda, takodje je veoma opasno i potencijalno pogubno po siru zajednicu a zasigurno po ekosistem planine.
    2016. godina je u neku ruku jubilarna kada je borba za ocuvanje prirodnih posebnosti u pitanju. Pocela je sada vec davne 1991. sa problemom nezakonitih pravnih i gradjevinskih radnji na prevodjenju Toplodolske reke u sliv Visocice i novonastalo Zavojsko jezero. Ova borba kao i tadasnje jedinstvo opstinske vlasti zajedno su imale rezultat u dvema odlukama opstinske skup{tine o zabrani pomenutih radova, koje elektroenergetski establisment uporno pokusava prikazati kao “odredjene neusaglasene stavove po pitanju projektne dokumentacije” i time se staviti iznad volje gradjana Pirota olicene u pomenutim odlukama.
    Nastavak te borbe dosao je sa ekoloskom, politickom i ekonomskom centralizacijom Srbije i formiranjem javnih preduzeca koja su devedesetih godina proslogi prvih godina dvadesetpvog veka, izrodili Master plan za razvoj turistickih kapaciteta na Staroj planini. Krsenjem zakona, uzurpacijom i privatizacijom vlasti i medija, u toku je najteza degradacija prirode u zasticenom prirodnom dobru, koje nikako nije zasticeno vec se taj izraz koristi proforme kao svojevrstan eufemizam i pravdanje za unistavanje ekosistema poput Jablackog ravnistva i Babinog zuba, koji su zasticeni zakonima Republike Srbije i vazecim medjunarodnim konvencijama o zastiti prirode. U svoj toj situaciji, koja ni izbliza nije razresena iako u svakodnevnim vestima slusamo tendenciozna opravdanja i najave buducih ekonomskih efekata, plan za izgradnju malih energetskih postrojenja na svim vodotokovima Stare planine dolaze kao tacka na ukupnu degradaciju predela od izuzetnog prirodnog znacaja.
    Ako za trenutak uporedimo ovaj problem se problemom hiljada divljih deponija koje svakodnevno nicu oko Pirota i sela u kojima jos uvek ima zivog stanovnistva i predstavljaju vidljivi deo i olicenje naseg mentaliteta, mozemo sa sigurnoscu reci da smo srecni sto je trenutno najveci ekoloski problem nase opstine nedostatak vaspitanja odredjenog dela gradjanstva uz vrlo kvalitetno resen najveci komunalni problem na nivou celog Okruga. Nova regionalna deponija, sprovodjenje kaznene politike ili jednostavno dobra volja mogu taj problem za samo nekoliko nedelja dovesti na nivo prihvatljivog. Na drugoj strani, nikakva volja, finansijski uslovi ili naknadna pamet ne mogu pomoci da se grubo poremecena prirodna ravnoteza vrati u normalu. Ekoloske promene na Babinom zubu i Jablackom ravnistu svoje najgrublje posledice imaju u pekomernoj seci suma, unistavanjem njihovih gornjih granica, trajnom nestanku nekoliko desetina zasticenih biljnih i zivotinjskih vrsta. Sta ce se desiti sa ukupnim ekosistemom planine kada se cak i njeni najmanji vodotokovi smeste u cevi i kaptiraju u svojim gornjim tokovima, mozemo samo da naslutumo ali slika nije ni malo optimisticna. Koliko su te promene mogli smo videti u prvim godinama rada hidroelektrane Zavoj kada je staro korito Visocice potpuno zanemareno po pitanju ispustanja bioloskog minimuma vode a promene se osetile na ekosistemu Temstice koja je spala samo na bujicne vode Toplodolske reke. Termin bujichne vode treba shvatiti uslovno i ne uzimati ga kao polaziste za razmisljanje o nekom velikom protoku i hidroenergetskom potencijalu. Taj termin oznacava jedan jedini udarni talas visokog vodostaja nastalog otapanjem snega u par nedelja marta ili aprila koga zadnjh godina ionako nema u kolicinama karakteristicnim za ovu planinu pre samo desetak godina. Nakon toga, vec sredinom maja, vode nestaje u onom obimu koji bi bio pozeljan za proizvodnju struje a veoma skromna kolicina vode kojom slivovi Stare planine raspolazu u procesu evolucije uoblicila je i njihov zivi svet i svako menjanje, skretanje, kaptiranje i propustanje kroz tunele i turbine menja njen fizicko hemijski sastav, fizicku dostupnost, pozitivan uticaj na vegetaciju i sigurno najvaznije, sprecavanje i prekidanje prirodnih tokova vode koji nisu samo povrsinski.
    Ovde se moramo setiti medjunarodnog skupa vodoprivrednih organizacija iz 2008. godine, odrzanog na Planinarskom domu kraj Pirota gde je glavni zakljucak bio da ce se svi eventualni veliki gradjevinski radovi i promene u slivovima istocno od razvodja Tolodolske i Crnovrske reke imati uticaj na snabdevanja velikog prirodnog krecnjackog rezervoara ispod pirotske kotline, potencijalno najznacajnijeg prirodnog dobra nase opstine. Niame, radovima Rudarsko geoloskog fakulteta potvrdjeno je da glavna sabirna oblast tog basena nisu platoi Vidlica i Suve planine, koji svoje otoke imaju u relativno malim izdanima po obodu pirotske kotline, vec da je glavni snabdevac vodom upravo oblast Visoka. Sta bi se desilo u slucaju presecanja nekog od tih puteva snabdevanja koji se ocigledno i dokazano nalaze na sudarima nepropustnih skriljaca i peschara sa velikim krecnjackim gredama, niko od nas ne sme i ne moze da sluti. Sa ovim brojem i rasporedom planiranih elektrana, puteva, cevovoda, brana … do toga }e nesumnjivo doci a ako i kad dodje i voda imesto podzemnim nastavi svoj put novoucrtanim povrsinskim putem, nivo vode u podzemnom basenu pirotske kotline moze osim svoje ozbiljne narusenosti, dobiti novi nizi nivo i za sobom povuci sve povrshinske izdani koje Pirot u ovom trenutku koristi za vodosnabdevane.
    Ovo je najcrnji scenario posledica koje na pirotsku opstinu a posredno i na republiku Srbiju moze imati ambicija, bioloska nepismenost, zrtvovanje etike i morala na oltaru diskutabilnih ekonomskih efekata. Na stranu to sto efekti razvoja elektroprivrednih postrojenja pored neodrzivosti u pogledu ekonomskih parametara sa ogromnom cenom unistavanja prirodnih vrednosti u najmanju ruku imaju minoran uticaj na razvoj Pirotske opstine. Skroman broj novih radnih mesta ne mogu biti nikako nadoknada za trajno narusavanje prirode i moguc poguban uticaj na sve zitelje opstine Pirot. Ovakav sled dogadjaja uvodi na scenu i svojevrsnu monopolizaciju vlasnistva nad vodotokovima koji za sada jos uvek spadaju u prvu kategoriju ispravnosti i pripadaju gradjanima Pirota i Srbije. Sa pominjanjem ispravnosti vode za pi}e, dolazimo do jos jedne cinjenice koja se retko pominje ili pominje u svom iskrivljenom obliku. Vrlo cesto cujemo da voda propustena kroz turbine centrala postaje kvalitetnija, bogatija kiseonikom, kineticki oslobodjena vise temeperature i slicno. Chinjenica je da ustvari, propustanje vode kroz turbine neosporno menja njen fizichko hemijski sastav sto je u analizi mogucnosti koriscenja vode za pice iz vode Zavoj nagovestio i institut “Jaroslav Cherni”. Nad takvom vodom potrebno je izvrshiti zahtevnije u skuplje hemijske intervencije dok bi postupak sa prirodnom vodom ukljucio eventualno samo proces uobicajene dezinfekcije. Voda rashladjena do nivoa svoje najvece gustine drasticno gubi mogucnost apsorpcije kiseonika .
    U celoj situaciji ponasamo se kao da posedovanjem ciste i nenarushene prirodne sredine ne posedujemo nista a da cemo njenim unistavanjem i ostvarivanjem minornih ekonomskih efekata dobiti sve. Puteva za ostvarenje dobiti je mnogo ali se ni drzava ni lokalna samouprava do sada nisu okretali tom segmentu ekonomije.
    Ne tako daleko okruzenje pokazalo nam je zadnih godina kako se od ciste prirode i od jednostavnog boravka u njoj mogu ostvariti znacajni ekonomski rezultati, ostvariti dobit a struja je roba koja se moze kupiti bez fizickog unistavanja prirodnih potencijala nad kojima bi vlasnici kao i do sada bili najpre gradjani opstine Pirot i Srbije.
    Ne zaboravimo da neko ciljano ili slucajno vec nekoliko godina zaobilazi ulaganje u istrazivanja ili prosto interesovanje za paleontoloske tragove na Staroj planini koji su za sada i potvrdjeno, najstariji na celoj planeti. Najveci gradjevinski zahvati u vezi sa malim elektranama planirani su u koritu Dojkinacke reke gde se i nalaze petrografski profili u kojima su tragovi utvrdjeni. Ulazak buldozera i minerski radovi zasigurno nece voditi mnogo racuna o necemo sto je deo mozda jedinstvene zbirke fosila i jedinstvenog parka dinosaurija na svetu. U situaciji kada se Kursumlija dici objektima eolske i hidro erozije i podize jedan skroman prirodni spomenik na nivo svetskog cuda, kada Kikinda ispred svega sto ima turisticki predznak stavlja podatak o fosilu mamuta .. Pirot nema ni volju ni zelju da obznani i zastiti svoje prirodne i istorijske dragocenosti vec se priklanja i poklanja svakoj ideji koja se rodi u politickim ili ekonomskim centrima moci.
    Trz`ezi pandan ovoj situaciji u porodicnom zivotu, kako bih Vam sto vernije preneo svoja osecanja i stavio Vas u svakodnevni milje sa kojima se svi danas zajednichki borimo, problem zastite Stare planine mozete posmatrati ovako. U kuci imate odlicno, vaspitano, zdravo i pravo dete koje je pred zivotnom odlukom, bira skolu ili zanimanje. Poznajuci svoje dete ocekujete da odluci nesto sto ce biti na Vas ponos a kasnije na korist drustvu : inzenjer, lekar, profesor, mozda dobar zanatlija, vocar, vinogradar, pekar, mehanicar, oficir, … Nesto od toga prizeljkujete, od necega zazirete ali u svakom slucaju zelite da postane posten i postovan covek. U toj situaciji obraca Vam se neko ko ni Vas ni Vase dete ne poznaje ali je pun saveta da je danas najpreca brza zarada, kladionica, estrada, Veliki brat, … mozda snimanje filmova za posebnu publiku… Zastrasujuce ali postoji i dobra strana, jednom svojom odlukom ili savetom mozete pomoci a savetodavca oterati tako daleko da nikad vise ne pomisli da savetuje icije dete. Gotovo isto je i u ovoj nasoj danasnjoj situaciji, neko je na jedrima politike dosao izdaleka da mudruje i savetuje iako mozda na tom savetodavnom mestu nece biti ni koliko sutra. Steta koju moze da nacini nece ispraviti vise niko a Vi i ja danas ili sutra odlucujemo dali ce Stara planina ostati vremeshna dostojanstvena dama iz cijih smo nedara svi nastali ili silikonska botoks kreatura koja ce za minute sjaja, citavu vechnost provesti u polaganom raspadanju i smradu. Iskoriticu na ovom mestu reci svog prijatelja Milosha Popovica : “Nekada se o prirodi brinulo u svakoj kuci, cak i bez ocigledne potrebe roditelji su govorili deci, ne diraj lastavice ni njihova gnezda, umrece ti majka!” Polupismeni, sirotinja, cinovnici, radnici…., svi su postovali to jednostavno pravilo, ne diraj prirodu olicenu u ptici, stradanje ce biti slicno gubitku majke.
    U nadi da ce moje pismo vecinu Vas pokrenuti na pozitivno razmisljanje, zavrsio bih svoje pismo izbegavanjem pezorativa i parafraziranjem jedne, mnogo puta potvrdjene pirotske izreke. Naime,… narod Pirota, skrajnut i ekonomski i politicki, neko bi rekao miran i plashljiv, doziveo je i preturio preko svojih ledja mnogo “mudrih i pametnih” a sva svoja jetka i gorka iskustva pretochio je u rechenicu ” Chuzdo govno, pirotska gurabija”. Iskreno se nadam da ce medju gradjanstvom ili mozda cak i u domu opstinske vlasti biti dovoljno sluha da svojoj deci i onima iza njih ne ostavimo ni jednu od tih gurabija. Molim Vas i hvala Vam!

    Aleksandar Panic

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar