Farbanje uskršnjih jaja – Na Veliki četvrtak ili Veliki petak?
Farbanje uskršnjih jaja je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Tradicija se prenosi s kolena na koleno a u različitim krajevima Srbije postoje različita verovanja kada je najbolje ofarbati uskršnja jaja. Etnolozi kažu da se ne može pogrešiti i da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.
Još od davnina jaja su se bojila crvenom bojom i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4. veka nove ere.
U nekim krajevima juga Srbije prvo jaje, čuvarkuću, farba se u četvrtak u ranu zoru čim sunce svane, dok se ostala jaja farbaju petkom. Ima i onih koji veruju da se na Veliki petak ništa ne radi pa se uskršnja jaja farbaju u subotu, dan uoči Uskrsa. Crkva je prihvatila bojenje jaja tek od 12 veka, a u našim krajevima farbana jaja se pominju u 16. veku. 
Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući a najčešći naziv je čuvarkuća i ono se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa.
Tehnike farbanja uskršnjih jaja usavršavale su se vekovima. Nekada su se boje dobijala od korena ili lišća biljaka pa se tako tehnika bojenja u lukovini zadržala i do danas. Šaranje jaja se smatralo svetim činom, posebno što se to činilo pčelinjim voskom koji je u narodu tretiran „svetim i čistim“.
Da bi se jaje ukrasilo potrebno je veliko strpljenje i umeće, pa pojedina oslikana uskršnja jaja predstavljaju parva umetnička dela. Drvena jaja, ručno rađena, su unikatni predmeti koji mogu da posluže kao višegodišnja uskršnja dekoracija enterijera u vreme najvećeg hrišćanskog praznika.
