Pirot - Mali Jerusalim

Danas je Veliki petak, najtužniji dan

Hrišćani koji Uskrs slave po julijanskom kalendaru danas proslavljaju Veliki petak, dan kada je po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Naime, ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.

Ovaj dan se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, a na ovaj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Prema predanju, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se posti i jede se samo suvi hleb i pije voda, a običaj je i da se danas farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.

Taklođe na ovaj dan se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja

Na večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica, a sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve.
Taj čin simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine obeležava u nedelju, 19. aprila.

 

Tagovi

Slične vesti

Back to top button
Close