BUDŽET ZA POLJOPRIVREDU: Nikada veća sredstva, ali nedovoljna iskorišćenost

U razgovoru za Pirotske vesti, Goran Popović, direktor Poljoprivredne stručne službe u Pirotu, istakao je da je budžet za poljoprivredu na republičkom nivou dostigao rekordnu visinu sa preko sedam procenata ukupnog državnog budžeta. Takođe je pohvalio i 58 miliona dinara u lokalnom budžetu grada Pirota namenjenih razvoju poljoprivrede.

Prema rečima direktora, ova sredstva predstavljaju značajnu podršku poljoprivrednim proizvođačima i služe kao podsticaj za ozbiljnije bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Dokaz da su lokalne subvencije dobro planirane i usmerene jeste činjenica da se svake godine iskoriste do poslednjeg dinara, a svake godine značajan broj poljoprivrednih gazdinstava konkuriše za njihovo dobijanje.

Ipak, Popović je izrazio zabrinutost zbog kontinuirano slabe iskorišćenosti državnih subvencija među pirotskim poljoprivrednicima. Situacija se nije poboljšala uprkos dostupnosti značajnih sredstava.

“Nažalost, imamo mali broj proizvođača koji koriste sredstva IPARD-a, gde su ogromna sredstva. Imamo svega nekoliko korisnika SKAP projekta, a to je projekat takozvani 50-40-10, gde 50% sredstava od uloženih vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% je kredit koji proizvođač uzima kod neke poslovne banke i 10% je njegovo učešće,” objasnio je Popović.

Direktor ističe da je od SKAP programa samo četiri ili pet proizvođača iskoristilo sredstva, uglavnom za nabavku jačih traktora, što smatra pozitivnim korakom za pirotski kraj.

Poljoprivrednici iz pirotskog područja najčešće koriste jednostavnije oblike podrške poput subvencija po hektaru od 18 hiljada dinara, premija za mleko, subvencija za kvalitetna priplodna grla, kao i subvencija za uzgajivače autohtonih rasa i organsku proizvodnju.

Međutim, kad je reč o specifičnim javnim pozivima za značajnije investicije, situacija je alarmantna. Direktor PSS u Pirotu naglašava da nema korisnika sredstava za izgradnju objekata, obnovu poljoprivredne mehanizacije ili investiranje u preradu na gazdinstvu.

“To generalno govori da ipak nemamo finansijski sposobne poljoprivredne proizvođače da zagrizu i uđu u investiciju od po nekoliko stotina hiljada evra, da bi podigli vrednost svog proizvoda,” konstatuje Popović.

On je ukazao na propuštene prilike za dodavanje vrednosti poljoprivrednim proizvodima kroz preradu, navodeći da proizvođači uglavnom prodaju sirovine umesto da registrovano proizvode prerađevine poput ajvara, slatka, prerađenog mesa ili pakovanog meda, što je praksa u razvijenijim delovima Republike Srbije.