Broj korisnika narodne kuhinje u Pirotu ostaje na istom nivou i naredne godine

Planom rada narodne kuhinje u Pirotu za ovu godinu obezbeđena je priprema obroka za  600 korisnika. Broj nije promenjen u odnosu na prošlu godinu a isti broj korisnikapredviđen je i  planom za 2024. godinu.  Narodna kuhinja radi na dva punkta u Tijabari i Pazaru. Novac za pripremu obroka obezbeđuje lokalna samouprava, a namirnice od kojih se obroci spremaju, Vlada Republike Srbije preko Crvenog krsta Srbije.

Sanja Stanković, sekretar Crvenog krsta Pirot kaže da je broj korisnika realan, spiskovi  se revidiraju jednom mesečno i nema liste čekanja.   “U  ovom periodu je nešto manji broj korisnika ali kako se bliži zima broj korisnika se povećava i usred zime uvek  dostižemo maksimalan broj. S proleća kada počnu sezonski poslovi naši korisnici odlaze da rade i onda počinje osipanje. To je za sada optimalan broj, videćemo kako će biti ubuduće ali za sada idemo sa tim brojem” – kaže sekretar Crvenog krsta Pirot.

Stankovićeva objašnjava da se korisnici koji u toku prethodnog meseca nisu dolazili po obroke u dužem vremenskom periodu skidaju  sa spiska i na njihovo mesto dolaze drugi. Korisnici koji se vraćaju sa sezonskih poslova, koji su skinuti sa spiskova, obnavljaju svoju dokumentaciju i opet nastavljaju da koriste usluge narodne kuhinje.  Ona kaže da je revidiranje spiskova na mesečnom nivou neophodno jer  korisnici nisu navikli  da se jave Crvenom krstu kada dođe do neke promene ili odsustva.

Namirnice su iste u svim narodnim kuhinjama u Srbiji kojih ima preko 130. To je paleta od deset osnovnih životnih namirnica na osnovu kojih se pripremaju obroci od ponedeljka do petka.

Korsinici sa kojima smo razgovarali kažu da im znači kada dobiju kuvano jelo jer sami nisu u mogućnosti da ga pripreme. Po obrok dolaze socijalno najranjivije kategorije stanovništva, korisnici NSP-a, samohrana staračka domaćinstva, penzioneri sa najnižim penzijama, lica koja za minimalni iznos prelaze cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje.

Prema podacima Crvenog krsta trećinu od ukupnog broja korisnika narodne kuhinje čine deca.

U Crvenom krstu kažu  da se kvalitet obroka može poboljšati jedino donacijama kao što je to slučaj u gradovima gde je razvijena mesna industrija ili poljoprivreda.  “Obroci bi mogli da budu bogatiji kada bi neko donirao namirnice kao što je to slučaj u gradovima gde je razvijena mesna industrija ili u Vojvodini gde narodne kuhinje dobijaju donacije u poljoprivrednih proizvoda. Mi povremeno dobijamo donacije od građana koje koristimo za nabavku namirnica odnosno mesa za narodnu kuhinju” – kaže Sanja  Stanković, sekretar Crvenog krsta Pirot.