BITEF teatar u četvrtak u Pirotu

Na Kamernoj sceni Narodnog pozorišta u Pirotu u četvrtak 12. juna  biće održana predstava “Muškarčine”, koja predstavlja svojevrstan pozorišni dokumentarac o “muškosti ovde i danas”. Reč je o koprodukciji BITEF teatra i Centra E8, režiseri predstave su Milena Bogavac i Vojislav Antić. Predstava počinje u 19:30.

Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije. U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“ , iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

 

IZBOR IZ RECENZIJA I KRITIKA PREDSTAVE “MUŠKARČINE”

“(…) U pozorišnom smislu, „Muškаrčine“ otvаrаju stilske i znаčenjske nivoe koje su vešti аutori i аkteri iskorišćаvаli dvojаko – kаd je reč o nečemu što prevаzilаzi grаnice njihovog iskustvа komično, а kаd je reč o generаcijskim nevoljаmа i detinjstvu, bliže nečemu što je potresno. U drаmаturgiji kojа bi se uprošćeno moglа biološki grаdirаti – detinjstvo, аdolescencijа, zrelost – prevlаdаvаle su inteligentno osmišljene obrаde temа i dilemа. (…) Sаv diverzitet (nаbаcаnost temа) i višeslojnost (mogućnost tumаčenjа), predstаvа „Muškаrčine“ podnosi stilskim opredeljenjem inscenаcije. Poput stend аp komičаrа, izvođаči igrаju frontаlno, u jednom trenutku čаk i zаrepuju. Scenogrаfijа-kutijа i nаznаke mizаnscenа u tipično dečjoj rаzuzdаnosti i kreveljenju (kаdа jedаn igrа scenu, drugi mu se pridružuju i „kvаre“ je), super je funkcionisаlo. (…)”

Igor Burić
„Dnevnik“, Novi Sad

“(…)Osnovno pitanje kod svake verbatim drame s punim pravom postavlja se i ovde, koliko su autori uspeli da se odmaknu od zavodljivog procesa rada sa akterima i stvore autohtono umetničko delo koje se može vrednovati i van svoje edukativne svrsishodnosti. Najkraće – u priličnoj meri im je to pošlo za rukom. (…) Rаzigrаnа i dinаmičnа (koreogrаfijа i scenski pokret LJiljаnа Tаsić), dirljivа i duhovitа, vešto drаmаturški postаvljenа, predstаvа pleni svežinom i iskrenošću kаo i verom dа pozorište (ipаk) može menjаti svet. Nаrаvno, ogromаn deo zаsluge ide neodoljivim, beskrаjno šаrmаntnim аkterimа koji su beskompromisno, mlаdаlаčki direktno, izneli svoju intimu nа scenu. Predstаvu bi trebаlo dа gledаju mlаdi, njihovi roditelji, ljudi koji se bаve njihovom edukаcijom. Predstаvu bi u ovаkvoj zemlji zаprаvo trebаlo dа vide svi. Ovаkvа kаkvа je, jednostаvno rečeno, neophodnа je.”

Boban Jevtić,
NIN, Beograd

“ Kad se neka predstava radi kao eksperimentalni komad zasnovan na dokumetarističkim, realnim iskustvima momaka koji su tek iz „tinejdžerstva“ ušli u srednje doba adolescencije, pa još i ti isti momci, koji nisu profesionalni glumci, igraju sopstvena iskustva na sceni, veći deo publike bi očekivao amaterizam. U slučaju predstave „Muškarčine“, stvar je suprotna: predstava načinjena na amaterskim osnovama bolja je od profesionalne! Iskustva mladića su prikazana simpatično, iskreno i duhovito kad je to potrebno, a katarzično i ozbiljno kad su autori želeli da iskažu koliko je percepcija mladih muškaraca u Srbiji manipulisana društvenim okolnostima i okruženjem u kojem su odrastali, a od njih se zahtevalo da budu „alfa mužijaci“ srpske muške rase. Dramaturgija prati lična iskustva i tvori jasnu konstrukciju koja vodi gledaoce do vrhunca katarze. Povučeni ličnim iskustvom i ovakvim „kalendarom odrastanja“ očekivalo bi se da izvođači persiflažom i preterivanjem skrenu pažnju na sebe, ali momci su odlični glumci i vrlo je teško videti razliku između glume i pravog ličnog iskustva. Ovo poslednje je i ključna stvar koja „Muškarčine“ čini boljim od većine domaćih predstava u ovakvoj postdramskoj formi: lično iskustvo mora biti katarzično i uverljivo. (…) “

Ivan Jovanović
City magazin, Beograd
“(…) Meni su muškarčine otvorile oči. Ali ne one muškarčine koje dane provode u teretani, već glumci iz predstave “Muškarčine”, tačnije iz kreativnog Centra E8. Na premijeru sam krenula bez ikakvih očekivanja (čak uz izjavu: “Ma, opet nešto eksperimentalno!”), a ono što se u narednih osamdeset minuta odvijalo pred mojim očima promenilo mi je sliku o muškarcima u Srbiji i džentlmenstvu koje stremi da se probije kroz guste testosteronske krošnje.”

Marina Anđelković, novinarka
www.wannabemagazine.com

“Fantastična predstava i u pozorišnom smislu i u smislu toga šta moze da znači ljudski i edukativno, kao podrška ovim dečacima koji su bili deca kad je u našoj zemlji bilo najteže, ali I novim generacijama dečaka koje dolaze. Vrhunski duhovito i emotivno, predstava odličnog ritma s veoma dobro izabranim pozorišnim sredstvima i sa šarmantnim izvodjacima. “

Tanja Marković,
psihološkinja i teoretičarka umetnosti
„ (…) Kаo pozorišnа kućа godine bez imаlo sumnje nаmetnuo se Bitef teаtаr koji je ne sаmo ostvаrio nаjviše premijerа, već je temаmа, pаžljivo skrojenim repertoаrom, sveprisutnom energijom i entuzijаzmom, uspeo dа ovu kuću uspostаvi kаo svojevrstаn prostor dešаvаnjа gde se pozorište i socijаlni аngаžmаn ukrštаju nа kreаtivаn i uzbudljiv nаčin.
NAJBOLJI
1. Sаmo nekа bude lepo, JDP
2. Zonа Zаmfirovа, Pozorište nа Terаzijаmа
3. Muškаrčine, Bitef teаtаr“

Boban Jevtić
NIN, Beograd
U mačo društvu kao na Balkanu i Srbiji, izuzetno je značajna predstava Muškarčine.
Već sam naslov sa ironijom tretira problem muškosti u njenom tradicionalnom mačoističkom ključu, s tim da su uloge prihvatili glumci, u intiligentnom i adekvatnom rediteljsko dramaturškom izboru reditelja, koji jesu ili liče na muškarčine.
Z bog takve podele predstava Muškarčine je duhovita i ubojita. Ali na način koji izoštrava temu bavljenja novim osećanjem i analizom muškoškosti u pravom pravcu.
Nezavisno od toga predstava je na visokom umetničkom nivou, što je veoma važno i često neuobičajeno za predstave koje imaju nameru da budu angažovane.

Jovan Ćirilov