Bele poklade u Starom Pirotu

Danas su Bele poklade, dan praštanja i lepih narodnih običaja. Istraživač i etnolog Vladimir Nikolić piše 1910. godine da je u našem kraju „od Sretenja do belih poklada bivalo ljuljanje mladeži po ljuljaškama. Ljuljća je podizana na nekom velikom drvetu i ona je bila od konopca ili drveta“. 


U smiraj ovog dana počinjalo je vitlanje oratnica (ili olalija) po raskršćima: „Još danju ih deca spreme da bi bile gotove za prvi mrak. Obično se nađe jedno račvasto omanje drvo, a između onih račva, kao procep, natrpa se dosta slame i uveže. Svako dete napravi po nekoliko ovakvih oratnica. I kad bude uveče na poklade, onda se skupe po raskršćima, te upale ove buktinje i vrte sa najvećim uživanjem i radošću. To veselje traje najviše pola časa u svim selima. I to vrćenje olalija vidi se uveče u svakom selu. Pa i pastiru po svojim pojatama sami pale i vrte olalije…“ Ove narodne radosti bile su i svojevrstan rastanak od mrsne hrane, ali i od svih sitnih zloba koje su se, vremenom, nakupile i pritajile u duši. Zato je služila „pročka“, običaj traženja oproštaja o kome je pisala pirotska hadžika Bosa Pejčić u tekstu „Mali Jerusalim“, objavljenom 1962. u tada veoma popularnom Pravoslavnom misionaru:
„Ponedeljak je, prvi dan Velikog posta. Vrativši se iz crkve sedoh malo da se odmorim i počeh da razmišljam kako se u mom gradu nekada postilo. Rekoh nekada, ali to nekada nije bilo tako davno. Bilo mi je 12-13 godina, sedimo posle ručka za sofrom kada moja mati prebraja: sada je blaga nedelja, pa onda zadušna, mesne poklade, bela nedelja, pa jednonica. Rekoh: majko, je li to ta nedelja kada se svi praštaju i ljube? Da, čedo, moja… U toku Bele nedelje dolaze nam gosti i mi idemo njima, opraštamo se sa susedima i srodnicima, iako se ni s kim nismo svađali, ali đavo nema drugog posla: možda smo i rekli neku preku reč! … U gradu imamo dve crkve. Na sirne poklade posle podne, na praštalno večernje, obe su prepune sveta. I malo i veliko i to ne samo iz varoši, nego i iz obližnjih sela, prepunili su crkvu. Seljanke svečano obučene u `zubune`. Bele im se rukavi i jačice od košulje ukrašene uskom čipkom rukom rađenom, a njihove bele šamije na glavama među onolikim svetom izgledaju, kao da su sami anđeli u crkvi nabacali bele krinove na verne… U crkvi nalonji prekriveni crnim, a na lepom ikonostasu na sve ikone navučene su tanke crne zavese. Sveštenik služi obučen u crnu odeždu. Tišina, niko se ne usuđuje ni glavu da podigne, samo se otme po koji uzdah i sklizne poneka suza…. Kada je večernja završena, sveštenik uzima krst i onda svi verni prilaze u redu jedan za drugim, ljube krst i sveštenika u ruku. Sveštenik blagosilja da u zdravlju i duhovnom raspoloženju prebrodimo post i dočekamo Hristovo Vaskrsenje, a verni se zatim opraštaju između sebe i ljube. Niko i ne pomišlja da iduće sedmice makar šta okusi, čak ni vode, pre zalaska sunca, a više njih, bez obzira na godine, trećega dana posle zalaska sunca okuse malo hrane…”
Piše: Željko Perović


Registracija na rate bez čekova i bez kamate. Uz svaku registraciju poklon. Tržni centar Nišavski odred 2.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

dialog-information.png

Poštovani, pre slanja komentara neophodna je registracija. Molimo Vas da se prilikom komentarisanja držite teme članka koga komentarišete. Redakcija Pirotskih vesti zadržava pravo da neumesne, uvredljive, vulgarne ili komentare koji se odnose na nečiji privatan život, kao i komentare koji predstavljaju govor mržnje, sadrže uvrede, pretnje i slično ne objavi bez ikakvog obrazlaganja ili objavi u izmenjenoj formi. Takođje, zadržava pravo da blokira korisnike koji se ne pridržavaju pravila, lažno se predstavljaju, vređaju, omalovažavaju ili na drugi način krše pravila.

Sva mišljenja čitalaca izneta u komentarima nipošto ne odražavaju stavove redakcije Pirotskih vesti, već pre svega predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

Podrazumeva se da ste slanjem komentara saglasni sa svim gore navedenim pravilima.

 PV-logonew1