N1 – Saška Sokolov: Najveći hendikep što u Rio idem bez trenera

Put Rija kreće 16 sportista iz Srbije koji će učestvovati na Paraolimpijskim igrama, a među njima i Piroćanka Saška Sokolov, koja je gostovala danas na televiziji N1. Saška ide sama, bez svog trenera. Potpredsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije, Vlastimir Golubović, kaže da je sa naše strane došlo do propusta i da je trebalo voditi računa da se smanji broj pratećeg osoblja kako bi treneri mogli da budu sa sportistima.Među srpskim paraolimpijcima biće i bacačica koplja, Saška Sokolov iz Pirota, osvajačica medelje na Evropskom prvenstvu za mlade. Gostujući u Novom danu ona je rekla da će u Riju dati svoj maksimum i napasti lični rekord, a da joj je najveći hendikep to što na Paraolimpijske igre ide bez svog trenera Ivane Minić.

“Ostaje sve na meni, da sama odradim treninge, sama pripremim, sama podignem samopouzdanje. Ali, šta je tu je. Moraću da se izborim, da izađem jača sa tim”, kaže Saška.

Golubović, doskorašnji selektor paraolimpijskog tima Srbije, objašnjava da u paraolimpizmu postoje kvote koje Međunarodni paraolimpijski komitet dodeljuje nacionalnim komitetima na osnovu broja takmičara.

“Možda ima tu sad i naših malo propusta. Možda je trebalo treneri da idu, a da se smanji broj ostalog pratećeg osoblja. Oni koji su odlučivali morali su malo više da povedu računa”, rekao je potpredsednik Paraolimpijskog komiteta.

Ipak, on dodaje da su Ministarstvo sporta i omladine i Vlada Srbije u ovom olimpijskom ciklusu uradili mnogo za paraolimpijski tim i odvojili sredstva kako bi se stekli uslovi da se svi sportisti maksimalno spreme za Igre.

“Naš tim je jedan od pojedinačno najtrofejnijih timova. Tu su takmičari koji su se dosad iskazali. Imaju medalje sa evropskih i svetskih prvenstava i paraolimpijskih igara. Zatavu našeg tima nosiće Borislava Perović, koja je proglašena najboljom stonoteniserkom sveta”, kaže Golubović.

“Zbog zaostalosti krijemo decu sa invaliditetom”

Primetno je da će srpski tim činiti paraolimpijci iz indvidualnih sportova, a da kolektivnih sportova nema.

Golubović ističe da paraolimpijski sport polako izlazi iz anonimnosti, a da u Srbiji zbog mentaliteta roditelji i okolina invaliditet i dalje smatraju sramotom.

“To nije sramota, to je došlo rođenjem, prirodnim putem ili usled saobraćajne nesreće. Međutim, zbog zaostalosti mi takve ljude krijemo”, ističe Golubović i apeluje na roditelje da se jave paraolimpijskom timu i upišu decu na neki od sportova.

Kako kaže, paraolimpizam u Srbiji ima perspektivu, a da li će ona biti dobra zavisi najviše od lokalnih samouprava, roditelja i samih osoba sa invaliditetom.

Dan Saške Sokolov: Ispiti između treninga

Saška Sokolović, pored toga što se bavi sportom na vrhunskom nivou, ujedno je i student Defektološkog fakulteta. Atletikom, odnosno bacanjem koplja počela je da se bavi posle 12 godina igranja rukometa.

“Tek kada sam ušla u atletiku videla sam šta je profesionalno bavljenje sportom i šta znači profesionalni trener. Bavljenje sportom u rukometu nije bilo na tom nivou”, priznaje Saška.

Njen dan pčinje u šest ujutru kada je budi, a najkasnije u osam je već na treningu. Slede tri i po do četiri sata, a nekada i duže, trčanja, vežbanja u teretani i uvežbavanja tehnike bacanja koplja. Kaže da su treninzi iscrpljujući.

“Ako nema odmora i ako se ne poštuje onošto je trener rekao, nema rezultata”, napominje gošća Novog dana.

Istovremeno studiranje i bavljenje sportom je, kako kaže, teško uklopiti, ali je izvodljivo zahvaljujući profesora koji imaju razumevanje za prvu studentkinju tog fakulteta koja učestvuje na Paraolimpijskim igrama.

“Ispiti se spremaju između dva treninga”, kaže Saška.

Deo srpskog paraolimpijskog tima u Rijo de Žaneiro kreće 2. septembra, a atletičari putuju 5. septembra. Vlastimir Golubović kaže da se nada dočeku srpskih sportista po povratku u zemlju posle 18. septembra.

Pogledajte gostovanje Saške Sokolov na televiziji N1 … link

Izvor – N1

Foto – N1