Nadica Kostić: Godina velikih očekivanja za Narodnu biblioteku Pirot
Porast i unapređenje bibliotečkih usluga, razvijena projektna i programska aktivnost, neodstupanje od namere da tokom godine kulturno-javna i obrazovna delatnost bude što raznovrsnija, bogatija i kvalitetnija, zamena dotrajalog novim bibliotečkim inventarom, osavremenjivanje računarske opreme, digitalizacija, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih, raznovrsna izdavačka delatnost – samo su neke od planiranih i realizovanih aktivnosti najstarije ustanove kulture u gradu, Narodne biblioteke Pirot.
Po rečima direktorke Nadice Kostić, u 2019. godini, zahvaljujući angažovanju svih zaposlenih, organizovana su brojna i raznovrsna dešavanja, počev od učešća Biblioteke na tradicionalnom XX Salonu knjiga, obeležavanja Nacionalnog dana knjige, Svetskog dana poezije, Međunarodnog dana Roma, Dečje nedelje, programa u sklopu Pirotskog kulturnog leta.
-Jubilarnu X „Čitalačku značku“, na kojoj je učestvovao rekordan broj dece iz svih pirotskih osnovnih škola, 840, obeležili smo brojnim pratećim programima – izložbom „Bio jednom jedan laf“ kojom smo se podsetili Duška Radovića, druženjem sa dobitnikom nagrade Politikinog zabavnika Stefanom Mitićem Tićmijem i stvaraocem za decu i mlade Elizabetom Georgiev. Cilj Biblioteke je i da neguje zavičajnost i njene najveće umetničke vrednosti, a omaž najvećem piscu sa ovih prostora predstavljalo je predavanje „O magičnom realizmu Slobodana Džunića“-kaže direktorka Kostić i dodaje:
-Biblioteka je i zapaženi izdavač i promoter mnogih zavičajnih publikacija. Od izdanja Biblioteke, najčitanija u 2019. bila je knjiga na dijalektu „Oratete usta da neste pusta“ Dobrile Nezić. Posebna pažnja poklonjena je „Pirotskom zborniku“, godišnjaku radova o Pirotu i Piroćancima, koji se i definitivno vratio godišnjoj dinamici izlaženja i profilisao kao naučni časopis. Ovih dana iz štampe će izaći nova knjiga nagrađivanog autora Borisa Starešine „Strogo poverljive priče iz glave“. U 2019. se nastavilo sa bogaćenjem zavičajne digitalne biblioteke, kako bi kulturna baština Pirota bila vidljivija i dostupnija korisnicima i van lokalnih okvira. Digitalizacija će biti jedan od prioriteta Biblioteke i u 2020, s obzirom da je Narodna biblioteka Pirot među učesnicima projekta digitalizacije, koji je povezao dvadesetak javnih biblioteka, i sa kojim smo aplicirali kod Ministarstva kulture. Drugi projekat sa kojim konkurišemo kod Ministarstva „Pravi je trenutak za maleni kutak“ namenjen je najmlađim članovima Biblioteke-navodi Kostićeva.
Po njenim rečima, najznačajniji korak u osavremenjivanju bibliotečkog poslovanja, ostvaren u 2019. godini, predstavljao je prelazak na automatizovanu pozajmicu, čemu je prethodilo formiranje elektronske baze postojećeg knjižnog fonda Biblioteke i obuka radnika pozajmnih odeljenja. Zahvaljujući automatizovanoj pozajmici, u mogućnosti smo da u svakom trenutku znamo status tražene publikacije, da li je dostupna ili ne, kod koga se nalazi i u kom vremenskom intervalu će se ponovo naći na policama Biblioteke. Korisnicima Biblioteke omogućeno je i pretraživanje kako postojeće lokalne, tako i baza biblioteka u okruženju, što je rezultiralo sve učestalijim zahtevima za međubibliotečku pozajmicu.
Godina velikih očekivanja za Narodnu biblioteku Pirot
-Godina 2020. za Biblioteku je godina velikih očekivanja, jer su svi izgledi da će i prostorni problem Biblioteke konačno dobiti svoj epilog, s obzirom da je na konkursu Gradovi u fokusu 2018. Grad Pirot dobio sredstva za izradu projektne dokumentacije za sanaciju zgrade nekadašnjeg Doma Vojske, čiji je „podstanar“ i Biblioteka, i da je idejni projekat već urađen. Planiranim opredeljenjem dodatnog prostora na prvom spratu rad svih bibliotečkih odeljenja i službi biće objedinjen i sinhronizovan, čime bi prevashodno bili zadovoljni mnogobrojni korisnici bibliotečkih usluga i posetioci programa u organizaciji Biblioteke. Bez ispunjenja elementarnih uslova, kao što je čitaonica čija bi namena bila isključivo ta, koja neće istovremno opsluživati i čitaoce dnevne štampe niti će ujedno služiti i kao sala za javne skupove, što je dosad bio slučaj – biblioteka teško može da zaživi kao poželjno mesto za (doživotno) učenje, istraživački rad, mesto susreta i razmene ideja. Nov i funkcionalniji prostor doprineće, uvereni smo, i povećanju broja korisnika-zaključuje direktorka Kostić.
